1547. – Умро шпански освајач Ернан Кортес, који је, захваљујући ватреном оружју, непознатом домороцима, између 1519. и 1521. са само 700 војника освојио Мексико и уз ужасне репресалије уништио царство Астека. Гувернер “Нове Шпаније” постао је 1522.

1804. – Наполеона Бонапарту, као француског цара Наполеона Првог, у Паризу крунисао папа Пије Седми.

1805. – Француска армија Наполеона Првог у бици код Аустерлица, познатој као “битка тројице царева”, побиједила руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи с којима су започеле битку против 75.000 Наполеонових војника.

1814. – Умро француски писац Маркиз де Сад, чија дјела обилују развратним сценама, чувен по раскалашном животу и сексуалним перверзијама, од чијег је презимена скован израз садизам. Француски цар Наполеон Први Бонапарта наредио је да га затворе у шарантонску болницу као душевно обољелог. Дјела: романи “Јустина”, “Жилијета”, “120 дана Содоме”.

1815. – Велика Британија потписала уговор о миру с раџом од Непала.

1823. – Предсједник САД Джејмс Монро под геслом “Америка Американцима” објавио “Монроову доктрину”, којом је спријечио насилно гушење побуна у шпанским и португалским колонијама на америчком континенту. Начелно демократска, доктрина је била израз интереса америчких индустријалаца да загосподаре тржиштем и сировинском базом цијелог америчког континента и да с њега потисну европске силе.

1848. – Аустријски цар Фердинанд Први абдицирао у корист Франца Јозефа Првог.

1852. – Проглашено Друго француско царство, на челу са царем Шарлом Лујем Наполеоном Трећим Бонапартом.

1856. – Француска и Шпанија постигле споразум о међусобним границама.

1859. – Рођен француски сликар Жорж Сера, оснивач и главни представник школе поентилиста или дивизиониста, који се више ослањао на науку о свјетлости него на непосредно опажање. Наносио је на платно мноштво ситних тачака чистих боја спектра, које се у оку посматрача сливају у одређене шаре и тонове. Најчешће је сликао природу, призоре из циркуса и с купалишта.

1859. – Објешен амерички борац за укидање црначког ропства Джон Браун, који је у јужним америчким државама Канзас и Вирџинија предводио устанке против робовласника и државне управе која их је подржавала. Тешко рањеног у борби ухапсила га је федерална војска и робовласнички суд га је осудио на смрт.

1901. – Амерички проналазач Кинг Кемп Джилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.

1914. – Аустроугарска војска у Првом свјетском рату окупирала Београд, али је убрзо принуђена да га напусти послије великог пораза које су јој српске трупе нанијеле у Колубарској бици.

1942. – Нуклеарни физичари у Другом свјетском рату у америчком граду Чикагу, гдје су, предвођени Енриком Фермијем, радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирали нуклеарну ланчану фисију.

1943. – Одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, на подручју Пљеваља у Другом свјетском рату од војника италијанских дивизија “Венеција” и “Тауринензе” формирана италијанска партизанска дивизија “Гарибалди” и стављена под команду штаба Другог ударног корпуса Народноослободилачке војске Југославије.

1945. – На заједничкој сједници оба дома Уставотворне скупштине усвојен југословенски Устав.

1950. – УН се сагласиле да Еритреју предају Етиопији.

1969. – Умро руски војсковођа и политичар Климент Јефремович Ворошилов, маршал СССР, бивши предсједник Президијума Врховног совјета, учесник револуција 1905. и Октобарске револуције 1917. У грађанском рату од 1918. до 1920. успјешно је водио операције против бјелогардејаца и страних интервенционистичких трупа, а од 1925. до 1940. био је совјетски министар одбране. У Другом свјетском рату је командовао јединицама Сјеверозападног правца Лењинградског фронта. Од 1946. до 1953. био је замјеник совјетског премијера, а потом, послије смрти комунистичког диктатора Стаљина, до 1960. предсједник Президијума Врховног совјета.

1971. – Совјетски васионски брод “Марс 3” слетио на планету Марс.

1971. – Шест емирата у Персијском заливу – Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Аџман, Ум ал Кајвајн и Фуџајра – основало, према споразуму склопљеном у јулу 1971, федерацију Уједињених Арапских Емирата, којој се у фебруару 1972. придружио Рас ал Кајма.

1972. – У пожару, који је избио током фестивала поп музике у јужнокорејском главном граду Сеулу, погинуло најмање 50 људи.

1982. – Хирурзи, предвођени др Вилијамом де Врисом на клиници Универзитета Јута у америчком граду Солт Лејк Сити, уградили прво вјештачко срце у свијету од полиуретана. Пацијент, пензионисани зубар Барни Кларк , живио је с тим срцем 112 дана.

1990. – Послије уједињења Њемачке коалиција канцелара Хелмута Кола надмоћно добила прве свењемачке изборе послије 1932.

1992. – У брчанском предграђу Грбавица обављена размјена 110 Срба из логора Рахић за исто толико муслимана из Брчког и Брезовог Поља.

1992. – Припадници Хрватског вијећа одбране спалили српска села Шићеница и Баљевац, код Требиња, и више српских села код Стоца.

1993. – Шефа медељинског картела дроге Пабла Ескобара убиле колумбијске снаге безбједности, 16 мјесеци након што је побјегао из затвора.

1994. – Филипински ферибот са више од 600 путника потонуо у Манилском заливу послије судара с теретним бродом. Удавило се више од 140 људи.

1995. – Предсједник Хрватско-Муслиманске Федерације Крешимир Зубак дао оставку на свој положај.

1997. – Пакистански предсједник Фарук Легари приморан на оставку послије оштре борбе за превласт с премијером Навазом Шарифом.

2000. – У Чилеу подигнута оптужница против бившег војног лидера ове земље генерала Аугуста Пиночеа.

2001. – Шеснаест људи је погинуло, а око 40 је повријеђено у аутобусу на сјеверу Израела, којег је разнио арапски бомбаш самоубица.

2001. – Швајцарци на референдуму одбили приједлог за укидање оружаних снага.

2004. – Народна скупштина РС усвојила закључак да у будућој структури полицијских снага БиХ мора да постоји МУП РС, директор полиције и полицијска структура који би били финансирани из буџета и функционисали по Уставу РС и закону о унутрашњим пословима.

2004. – Врховни суд Шведске осудио је Мијаила Мијаиловића за убиство Ане Линд – шведског министара иностраних послова на казну доживотног затвора.