1531. По наређењу папе Клемента ВИИ установљена инквизиција у португалској престоници Лисабону.

1538. Папа Павле ИИИ искључио из римокатоличке цркве енглеског краља Хенрија ВИИИ, који је претходно себе прогласио поглаварем англиканске цркве.

1778. Рођен енглески хемичар Хамфри Дејви, изумитељ рударске сигурносне лампе. Открио анестетичко деловање рајског гаса, а помоћу елетролизе први издвојио натријум, калијум и калцијум у елементарном облику.

1830. Умро јужноамерички револуционар, војсковођа и државник Симон Боливар. Вођа борбе за независност Јужне Америке од Шпаније, “Ел Либертадор” није успео да оствари своје тежње ка уједињењу јужноамеричких земаља у јаку и независну државу. Ослободио Венецуелу, Еквадор, Панаму и Перу и био председник Колумбије и Боливије која је по њему добила име. Оптужен да је хтео да се прогласи монархом, повукао се са власти 1830. и убрзо умро.

1888. Рођен Александар Карађорђевић, млађи син српског краља Петра и црногорске кнегиње Зорке, регент од 1914, краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1921. У новој држави завео лични режим у јануару 1929, у септембру 1931. наметнуо Октроисан устав. Убијен у атентату у Марсеју 9. октобра 1934.

1903. Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летилица “Флајер И” над пешчаним динама близу места Кити Хоук у Северној Каролини, САД, узлетела четири пута, задржавши се при том у ваздуху најдуже 59 секунди.

1908. После победе младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.

1909. Умро белгијски краљ Леополд ИИ, који је 1885. формирао Слободну државу Конго, а 1908. анектирао као Белгијски Конго. Наследио га нећак Алберт И.

1939. У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод “Адмирал Граф фон Шпе”, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.

1948. У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна у друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.

1973. Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму када су бацили бомбу на авион компаније “Пан Америкен” и из митраљеза изрешетали зграду терминала.

1983. У дискотеци у Мадриду у пожару изгубиле живот 83 особе.

1985. Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировну уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.

1989. У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николаеа Чаушескуа у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду захватили потом Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.

1990. На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.

1991. Савет министара Европске уније усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свим југословенским републикама које прихвате критеријуме за признавање нових држава у Источној Европи и СССР.

1992. Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике.

1995. Вођа делегације босанских Срба на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању босанског рата.

1996. Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета “Тупак Амару” заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће убити 490 талаца уколико власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.

1997. Центар УН за нмине објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу којима велик број деце.

1999. Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.

2000. У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ-индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.

2001. Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у месту Порт О Пренс, убивши два полицајца и два пролазника пре но што је полиција успела да заузме зграду.

2002. Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.