1716. – Рођен енглески писац Томас Греј, пјесник класицистичке школе, кога љубав према природи, дубина осјећања и симпатије за обичног човјека чине претечом романтизма. Написао је мало пјесама, али заузима високо мјесто у енглеској литератури захваљујући савршеној форми стихова, а “Елегију написану на сеоском гробљу” сматрају једном од најљепших пјесама на енглеском језику. Његову романтичну пјесму “Бард” на српски језик је превео и препјевао Јован Јовановић – Змај.

1734. – Рођен енглески сликар Џорџ Ромни, један од највећих европских портретиста 18. вијека. Сликао је и историјске композиције.

1792. – Рођен енглески проналазач и математичар Чарлс Бебиџ, “отац” модерних компјутера. Кад је хтио да створи прецизније математичке табеле, синула му је идеја о механичком рачунару који би могао да меморише информације, али није успио да оконча израду рачунске машине. Био је отворени критичар Краљевског друштва /академија наука/, замјерајући му да се препустило самозадовољству, и британске матаметичке науке, сматрајући да чами у сјенци остварења Исака Њутна.

1805. – У Пожуну /Братислава/ Француска и Аустрија склопиле мир, послије побједе војске француског цара Наполеона Првог у бици код Аустерлица над аустријским и руским трупама. Француска је добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку Которску и створила Рајнску конфедерацију, државу-сателит Француске, чиме је смањен значај њемачких држава. Одредбе тог мира су поништене 1814. на Бечком конгресу.

1825. – У Санкт Петербургу се на дан полагања заклетве новом цару Николају Првом побунили неки пукови и затражили доношење устава, али је побуна, позната као Декабристички устанак, одмах угушена.

1883. – Рођен француски сликар Морис Утрило, који је био самоук, изузимајући најнеопходнија упутства мајке – сликара Сизан Валадон. Сликањем се бавио као терапијом између честих боравака на клиникама, гдје је лијечен од нервног растројства. Мимо свих сликарских струја, изградио је особен стил. Права снага његове умјетности у томе је што није сликао оно што види, него је, као претеча модернизма, осликавао осјећања.

1890. – Умро њемачки археолог Хајнрих Шлиман, који је 1868. открио Троју, користећи се подацима из Хомерових спјевова “Илијада” и “Одисеја”. Открио је и Микену, Орхомен и Итаку, утрошивши на археолошка ископавања своје цјелокупно милионско богатство.

1891. – Рођен амерички писац Хенри Милер, који је страсно оспоравао друштвене конвенције и величао секс и умјетност. Забрањивана као порнографска и опсцена, његова дјела садрже странице врхунске поетске љепоте и луцидне есејистичке и филозофске дигресије. Бавио се и сликарством. Дјела: романи “Црно прољеће”, “Јарчева обратница”, “Мирни дани у Клишију”, трилогија “Ружичасто распеће” /”Плексус”, “Нексус”, “Сексус”/, путопис “Колос из Марусија”, медитативно-критичка проза “Космолошко око”, “Мудрост срца”, “Недјеља послије рата”, “Књиге о мом животу”.

1893. – Рођен кинески револуционар и државник Мао Це Тунг, један од оснивача Комунистичке партије Кине, који је 1949. у Пекингу прогласио Народну Републику Кину. Прве јединице Црвене армије створио је с Чу Деом 1931, а шеф партије постао је 1935. У октобру 1934. с Чуом је отпочео “Дуги марш” својих јединица, што се показало одлучујућим у грађанском рату против присталица Чанг Кај Шека и у борбама с јапанском окупационом армијом. Суочен с унутрашњим тешкоћама, крајем педесетих година 20. вијека приклонио се диктаторским методама владавине и догматско-секташкој политици која је кулминирала у тзв. Културној револуцији шездесетих година, што је имало разорне посљедице за кинеско друштво.

1898. – Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум, према којем је и појава радиоактивности добила име.

1908. – Американац афричког поријекла Џек Џонсон побједом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак свијета у тешкој категорији.

1924. – Државним ударом уз помоћ југословенских граничних јединица власт у Албанији преузео Ахмед Зогу, збацивши владу Фана Нолија. Зогу је до тада био емигрант у Југославији, примао је помоћ југословенске владе и важио за експонента Београда, али је као предсједник републике 1926. с Италијом закључио Тирански пакт, којим је признао италијански протекторат над Албанијом. За краља Албаније Зогу Први прогласио се 1928, а кад је 1939. фашистичка Италија напала његову земљу, побјегао је и 1961. умро у изгнанству.

1941. – Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом свјетском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Мекартур прогласио је филипинску пријестоницу “отвореним градом”. Упркос томе, у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи дијелови града.

1943. – Британска морнарица у Другом свјетском рату потопила “Шарнхорст”, посљедњи велики њемачки бојни брод.

1971. – Изражавајући огорчење америчком ратном авантуром у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветарана Вијетнамског рата окупирало Статуу слободе у њујоршкој луци.

1972. – Умро бивши предсједник САД Хари Труман, који је послије смрти Френклина Рузевелта у априлу 1945. постао шеф државе и остао на том положају до 1953. У Другом свјетском рату у августу 1945. наредио је бацање атомских бомби на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, које су усмртиле више од 150.000 цивила, мада за то није било војних разлога, починивши највећи појединачни ратни злочин у историји човјечанства. Објавио је 1947. доктрину о војној и економској помоћи земљама “угроженим комунистичким покретима” и тако подстакао “хладни рат”, војно уплео САД 1950. у корејски сукоб и започео програм изградње војних база и ремилитаризације Западне Њемачке. Влада САД је 1951. од “Маршаловог плана” и “Труманове доктрине” сачинила план експанзије Запада и оснивања агресивних војних пактова. Тада су донесени и прописи који су у САД онемогућили синдикално организовање радника, а његову владавину обиљежила је и десничарска хистерија, предвођена републиканским сенатором Џозефом Макартијем.

1975. – Летом на линији Москва – Алма Ата “ТУ-144” постао први суперсонични авион у свијету у редовном саобраћају.

1983. – Умро шпански сликар, вајар и керамичар Хуан Миро, који је, кад се побунио против класичног обликовања свијета и живота, изговорио чувену реченицу: “Треба убити сликарство”. Студирао је у Барселони, а од 1919. живио је у Паризу. Кратко је стварао под утицајем кубизма, а од 1924. изградио је сопствени стил – један од врхунских домета надреализма. Његово сликарство заснива се на крајње спонтаном регистровању форми и знакова који приказују подсвјесне представе неких примарних и елементарних животних стања.

1989. – Румунски Фронт националног спаса именовао нову владу, на чијем челу је био Јон Илијеску, дан послије стријељања диктатора Чаушескуа.

1994. – Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсеју ослобођено 239 путника и чланова посаде које су алжирски исламски терористи држали као таоце послије отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили све терористе – њих четворицу.

1998. – Влади Камбоџе предале се вође маоистичког покрета “Црвених Кмера” Кије Сампан и Нуон Чеа, који су били међу архитектима геноцидног режима у првој половини 20. вијека, када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи.

2003. – У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 50.000 људи.

2004. – Више од 230.000 људи погинуло у јужној Азији /Малезија, Индија, Бангладеш, Шри Ланка, Тајланд, Индонезија, Малдиви, Сомалија, Танзанија, Сејшели, Мјанмар, Кенија и Мадагаскар/ у току катастрофалног налета цунамија, послије најјачег земљотреса у свијету у посљедњих 40 година.