1265 – Први пут је сазван енглески парламент. Доњи дом чинила су два представника нижег племства из сваке грофовије и два грађанина из свих већих градова, а Горњи дом барони и више свештенство.

1612 – У душевном растројству умро је Рудолф ИИ, римско-немачки цар од 1576. Његова неспособност да измири римокатолике и протестанте у многоме је допринела тридесетогодишњим верским ратовима у Европи.

1667 – Завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољске, који је избио када су побуњени украјински Козаци признали врховну власт руског цара. Миром у селу Андрусову код Смоленска, Пољска је била приморана да Русији уступи Кијев, Смоленск и део Украјине на левој обали Дњепра.

1841 – Завршен је Први опијумски рат Велике Британије и Кине. Миром у Нанкингу поражена Кина је била приморана да Британцима плати ратну одштету и да им препусти Хонг Конг.

1876 – У Цетињу је одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе.

1887 – САД и Хаваји су склопили уговор по којем су Американци добили право да Перл Харбур користе као поморску базу.

1921 – Умро је српски војвода Живојин Мишић, један од најбољих српских војсковођа, војни писац и професор на Војној академији. Као командант Прве армије (1914-15) командовао је операцијама у Колубарској бици, другој великој победи Срба над аустро-угарском војском (1914) у Првом светском рату. Написао је више војних дела, међу којима је најзначајније “Стратегија” (1907).

1936 – Умро је Џорџ В (Георге) британски краљ од 1911. Током његове владавине Британија је стекла (Версајским уговором 1919) неке немачке колоније и мандат над неким турским поседима (Северски уговор 1920). Наследио га је Едвард ВИИИ (Едwард) који је исте године абдицирао.

1945 – Френклин Делано Рузвелт (Франклин Роосевелт) инаугурисан је четврти пут за председника САД, једини у историји САД који је четири пута биран за председника.

1945 – Умро је српски војвода Петар Бојовић, учесник у свим ратовима од 1876. до 1912, када је унапређен у чин генерала. Од 1915. био је начелник Генералштаба, а у септембру 1918. командовао је српским снагама у пробоју Солунског фронта, после чега је добио чин војводе.

1961 – Џон Кенеди (Јохн Кеннедy) је у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји.

1973 – У Конакрију је убијен Амилкар Кабрал (Амилцар Цабрал), један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва.

1981 – Роналд Реган (Реаган) је у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД.

1981 – После 444 дана у заробљеништву, из амбасаде САД у Техерану су ослобођена 52 америчка таоца.

1984 – Умро је амерички спортиста и филмски глумац Џони Вајсмилер (Јохннy Wеиссмуллер), први човек који је препливао 100 метара за мање од једне минуте, тумач насловне улоге у низу филмова о Тарзану. Освојио је три златне медаље на Олимпијским играма 1924. и две 1928.

1987 – У Либану је киднапован Тери Вајт (Террy Wаите), специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву је провео скоро пет година.

1990 – У Београду је одржан последњи конгрес Савеза комуниста Југославије (14. ванредни конгрес СКЈ). Због неслагања у решавању кључних проблема југословенске заједнице, словеначка и хрватска делегација напустиле су тај скуп. То је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад СФРЈ.

1993 – Умрла је америчка глумица холандског порекла Одри Хепберн (Аудреy Хепбурн), добитница Оскара за филм “Празник у Риму”, амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а (“Доручак код Тифанија”, “Моја драга леди”, “Сабрина”, “Рат и мир”, “Љубав поподне”).

1996 – На изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца, вођа ПЛО Јасер Арафат (Yассер) постао је први демократски изабран лидер палестинског народа, са 88,1 одсто гласова.

2000 – У Анкари су се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске.

2001 – Филипински председник Џозеф Естрада (Јосеф) повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције.

2003 – Бивши председник Србије Милан Милутиновић добровољно се предао Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999. године. У фебруару 2009. ослобођен је кривице и пуштен на слободу.

2005 – Врховни суд Украјине потврдио је победу Виктора Јушченка на поновљеним председничким изборима.

2008 – У другом кругу председничких избора у Србији лидер Демократске странке Борис Тадић поново је изабран за шефа државе.

2009 – Барак (Барацк) Обама је постао 44. председник САД наследивши Џорџа Буша (Георге W. Бусх) на том месту. Обама је први тамнопути председник САД.

2012 – Умро је олимпијски шампион у скијашким скоковима и најбољи скијаш Чешке свих времена Јиржи Рашка.

2014 – Умро је Клаудио Абадо (Цлаудио Аббадо) италијански диригент, музички директор Миланске скале, Берлинске филхармоније, Лондонског симфонијског оркестра и Опере у Бечу, оснивач Европског оркестра младих.

2016 – Руски Гаспром раскинуо је уговор са “Транспорт Јужни ток Б.В” (Соутх Стреам Транспорт Б.В.) закључен 2. октобра 2013. године о изградњи гасовода Јужни ток. Председник Русије Владимир Путин изјавио је 1. децембра 2014. године да се реализација Јужног тока обуставља.

2017 – Доналд Трамп (Трумп) је у Вашингтону положио залетву као 45. председник САД.