1516 – Умро је Фернандо ИИ, краљ Арагоније од 1479, који је са женом Изабелом И, краљицом Кастиље од 1474, ујединио те две главне пиринејске државе од којих је касније настала Шпанија. Током њихове владавине освојена је Гранада 1492, последње маварско упориште, исте године протерани су Јевреји, а 1480. успостављен је инквизицијски суд. Опремили су експедицију Кристофера Колумба која је открила Америку, а 1503. преузели од Француске Напуљску краљевину.

1719 – Уједињењем Вадуза и Шеленберга створена је кнежевина Лихтенштајн.

1783 – Рођен је француски писац Мари Анри Бејл, познат под псеудонимом Стендал, зачетник велике књижевне епохе француског реализма (“Црвено и црно”, “Пармски картузијански манастир”, Лисјен Левен”).

1793 – Русија и Пруска споразумеле су се о другој подели Пољске.

1806 – Умро је енглески државник Вилијам Пит Млађи, који је у 24. години постао 1783. најмлађи премијер у историји Велике Британије. Водио је експанзивну колонијалну политику, учврстио британску власт у Индији, а у Европи је био главни организатор коалиција против револуционарне и Наполеонове Француске.

1832 – Рођен је француски сликар Едуар Мане, претеча импресионизма и зачетник новог ликовног израза који је означио прекретницу у француском и европском сликарству (“Доручак на трави”, “Бал у Фоли Бержеру”, “Балкон”, “Олимпија”).

1878 – Током руско-турског рата Британија је, на захтев султана Абдул Хамида ИИ послала своју флоту у Констатинопољ.

1898 – Рођен је Сергеј Михајлович Ејзенштејн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар који је снажно утицао на токове светске кинематографије. Своје идеје и искуства изнео је у две књиге издате у Њујорку – “Филмско осећање” (1942) и “Филмски облик” (1949), а његов филм “Оклопњача Потемкин” (1925), једно је од ремек-дела филмске уметности.

1920 – Холандија је одбила да изручи савезницима бившег немачког цара Вилијема ИИ, који је након абдикације у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено је да би био кажњен због злочина које су Немци починили у Првом светском рату.

1928 – Рођена је француска филмска глумица Жана Моро, која се прославила у филмовима француског “новог таласа” после Другог светског рата (“Лифт за губилиште”, “Љубавници”, “Опасне везе”, “Модерато кантабиле”, “Жил и Џим”).

1931 – Умрла је руска балерина Ана Павловна Павлова, највећа уметница класичног балета почетком 20. века. Каријеру је почела у Петрограду с чувеним Вацлавом Нижинским у Руском балету Сергеја Ђагиљева. Потом је основала сопствену групу с којом је са огромним успехом наступала широм света.

1943 – Британска Осма армија под командом фелдмаршала Монтгомерија заузела је у Другом светском рату Триполи у Либији.

1944 – Умро је норвешки сликар Едуард Мунк, један од зачетника експресионистичког ликовног израза, аутор чувене слике “Крик”.

1945 – Совјетске трупе су у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској.

1968 – Морнарица Северне Кореје је у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод “Пуебло”. Посада брода пуштена је на слободу у децембру.

1989 – Умро је шпански надреалистички сликар Салвадор Дали, један од највећих уметника 20. века. Радио је и као костимограф и сценограф у филмовима шпанског режисера Луиса Буњуела “Андалужански пас” и “Златно доба”. Сахрањен је у крипти
испод стаклене куполе у Далијевом музеју у месту Фигуерас у Каталонији.

1997 – Београдски студенти су ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили стоти сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција је од 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата на локалним изборима у Србији.

2000 – Више од милион демонстраната прошло је кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 љиди.

2002 – У Паризу је умро један од најпознатијих француских и светских социолога Пјер Бурдије, покретач правца критичке социологије новог доба, жестоки критичар неолиберализма и глобализације. Његово књига “Мизерија света” (1993) доживела је комерцијални успех као ниједно друго дело из области социологије.

2002 – У пакистанском главном граду Карачију киднапован је, а месец дана касније и убијен, дописник америчког “Вол стрит журнала” Даниел Перл, који је истраживао на тему исламских милитантних група у тој земљи.

2003 – У Боливији су угледни бизнисмени упутили апел влади да одмах прогласи ванредно стање и тиме оконча протесте широм земље, који су довели до гушења економије и губитка људских живота. Осам особа је погинуло током демонстрација стотине хиљада људи који су су данима блокирали аутопутеве захатевајући смањење сиромаштва.

2003 – У Италији је умро Ђовани Ањели, који се на челу познате ауто-компаније Фиат налазио око 30 година и који је успео да ту породичну ауто кућу, коју је основао његов деда, претвори у велики индустријски конгломерат.

2004 – Међународна организација за рад при УН је саопштила да је број незапослених у свету достигао цифру од 185,9 милиона, односно 6,2 процента од укупног броја запослених.

2005 – Умро је Џони Карсон, амерички комичар који је близу 30 година водио најпопуларнију телевизијску емисију “Вечерашњи шоу”.

2006 – У железничкој несрећи на прузи Бијело Поље-Бар, код места Биоче, у близини Подгорице, погинуло је 45, а више од 200 путника је повређено.

2010 – Умрла је британска глумица Џин Симонс звезда, која је, поред осталог, играла Офелију уз Лоренса Оливијеа као Хамлета, певала у мјузиклу са Марлоном Брандом и глумила уз Грегорија Пека, Пола Њумена и Кирка Дагласа.