1515 – Умро је венецијански издавач и штампар Алдо Мануцио, познат по томе што је први употребио курзивна слова (италиц) и увео мали практичан формат. Његова издања (алдине) данас су библиофилске реткости.

1701 – Почео је рат за шпанско наслеђе након којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Холандији, Милано, Напуљ и Сардинију. Рат је вођен на европском тлу и у колонијама, а завршен је Утрехтским мировним уговором 1715.

1793 – Умро је италијански писац Карло Голдони (Царло), реформатор италијанског позоришта. Написао је преко сто позоришних комада и сматра се оснивачем италијанске реалистичке комедије („Мирандолина“, „Рибарске свађе“, „Тврдица“, „Коцкар“, „Ласкавац“).

1830 – У Србији је објављен хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства. Крајем септембра султан је издао берат којим је кнезу Милошу Обреновићу признато наследно кнежевско достојанство, под турским суверенитетом и руском заштитом.

1864 – У Бечу је умро Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и правописа. Издао је више збирки народних песама и приповедака, прву српску граматику („Писменица“) и речник (1818). Његови посмртни остаци су 1897. пренети из Беча и сахрањени уз Доситеја Обрадовића испред Саборне цркве у Београду.

1876 – У Србији је основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор је био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника је изабран митрополит Михајло.

1905 – Рођен је пољски политичар Владислав Гомулка, вођа Пољске радничке партије (комунисти) од 1943. до 1948. и од 1956. до 1970, када је поднео оставку под притиском радничких немира. Године 1949. био је склоњен из партијског руководства и потом ухапшен као националиста. Из затвора је пуштен крајем 1954. Важио је за симбол отпора совјетској власти.

1931 – Рођена је Марија Естела Исабелита Мартинес (Мартинез), касније позната као Исабела Перон, председник Аргентине од 1974, када је на том положају наследила преминулог супруга Хуана Доминга Перона. С власти је збачена војним ударом 1976, после чега је на основу одлуке војне хунте била у затвору до 1981.

1932 – Рођен је француски филмски режисер Франсоа Трифо, један од твораца „новог таласа“ француског филма. Светску славу стекао је првим филмом „400 удараца“, снимљеним 1959, а за филм „Америчка ноћ“ добио је Оскара.

1952 – Умро је британски краљ Џорџ VI током чије владавине је Индија стекла независност (1947), а британски краљеви изгубили титулу „цар Индије“. Наследила га је ћерка, краљица Елизабета II.

1958 – У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула су 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“. Несрећа се догодила при повратку из Београда где је енглески тим играо утакмицу европског Купа шампиона с „Црвеном звездом“.

1993 – Умро је амерички тенисер Артур Еш, први црни играч који је победио у Вимблдону 1975.

1993 – Представници три зараћене стране у Босни одбили су на преговорима у Њујорку мировни план копредседника Конференције о бившој Југославији. Копредседници Венс и Овен затражили су од Савета безбедности УН да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио је алтернативни план за решавање босанске кризе.

1994 – Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари добио је прве директне председничке изборе у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен.

1999 – У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак (Јацqуес Схирац) отворио је мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио је потпредседник владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи.

2000 – Финска је добила прву жену председника државе Тарју Халонен, дотадашњу министарку иностраних послова.

2000 – Русија је објавила завршетак војних операција у главном граду Чеченије, Грозном.

2001 – На изборима у Израелу победила је десничарска партија Ликуд, а њен лидер Аријел Шарон је изабран за премијера, уместо Ехуда Барака, чија је лабуристичка партија претрпела пораз.

2001 – Након педесет година, по први пут је кинески брод легално упловио и укотвио се на острву Ћуемој, које се налазило под тајванском влашћу.

2002 – Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима.

2004 – У самоубилачком бомбашком нападу у московском метроу погинуло је 41 особа, а повређено више од 100 особа.

2007 – У 79. години умро је Славко Михалић, хрватски песник и академик, носилац бројних књижевних награда и признања („Пут у непостојање“, „Почетак заборава“, „Дарежљиво прогонство“, „Љубав за стварну земљу“, „Врт црних јабука“, „Прогнана балада“).

2009 – Пакистански нуклеарни научник Абдул Кадир Кан, сматран творцем атомске бомбе Пакистана, након пет година је ослобођен из кућног притвора. Кан је 2004. године признао да је продавао нуклеарне тајне Ирану, Либији и Северној Кореји.

2012 – Тенисер Србије Новак Ђоковић добитнио је награду Светске спортске академије „Лауреус“ за најбољег спортисту у 2011. години.

2012 – Талас хладног времена који је захватило Европу однео је више од 350 живота и изазвао хаос у саобраћају.

2014 – Умро је некадашњи високи чехословачки комунистички функционер Васил Билак, главни иницијатор ; писма-позивнице Совјетском Савезу да трупе Варшавског пакта уђу у Чехословачку, 1968. године и ; угуше контрареволуцију ; (Прашко пролеће).

2017 – Краљица Елизабета II је први британски монарх који је на трону провео 65 година. Бакингемска палата је поводом Сафирног јубилеја објавила портрет краљице коју је урадио чувени британски фотограф Дејвид Бејли.