1498 – На путу ка Индији, португалски морепловац Васко да Гама искрцао се, као први Европљанин, на обале данашње афричке државе Мозамбик.

1562 – Католици су у Француској масакрирали преко хиљаду хугенота (протестаната) током њихове молитве у Васију, што је био почетак дуготрајних борби и ратова, познатих под именом “хугенотски ратови”, који су уз прекиде 36 година раздирали Француску.

1767 – Шпански краљ Карлос III протерао је из земље римокатолички језуитски ред.

1809 – Шведска је, као прва земља у свету, успоставила омбудсмана, лице које врши надзор над радом органа управе и јавних служби, а поставља га парламент. Први омбудсман био је Ларс Август Манерхајм.

1811 – Египатски владар Мохамед Али извршио је покољ над мамелучким вођама и тиме докрајчио власт мамелука у Египту. Мамелуци, потомци ратних заробљеника које су персијски и египатски владари уврштавали у своје војске, претежно телесну гарду, завладали су Египтом 1250. када су оборили династију Ајбека.

1815 – Наполеон Бонапарта вратио се у Француску са острва Елба, где је био прогнан након абдикације у априлу 1814. Ушавши тријумфално у Париз преузео је власт у земљи, чиме је почело раздобље “сто дана”, које је окончано војним поразом код Ватерлоа. После друге абдикације, 22. јуна, предао се Енглезима који су га интернирали на острво Света Јелена, где је умро 5. маја 1821.

1872 – У планинском подручју Јелоустон у САД основан је први национални парк у свету.

1878 – Завршен је други српско-турски рат који је Србији донео територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу који је одржан у јуну исте године.

1891 – Рођен је Станислав Винавер, један од најзначајнијих протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата. Аутор је Манифеста експресионизма и покретач многих заједничких подухвата младих писаца, а био је и новинар, фељтонист, полемичар и преводилац. Најпопуларнијим његовим делом сматра се “Пантологија новије српске пеленгирике” (1922) у којој је пародирао “Антологију новије српске лирике” Богдана Поповића.

1896 – Босоноги ратници абисинског цара Менелика II потукли су италијанске трупе код Адуе, после чега је Италија морала да призна независност Абисиније (Етиопија).

1919 – У Београду се састао први југословенски парламент – Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1932 – Киднапован је 20-месечни син америчког пилота Чарлса Линдберга, првог пилота који је прелетео Атлантик 1927. Беба је нађена мртва у мају, а тај догађај је подстакао доношење тзв. Линдберговог закона којим је на подручју САД за отмицу предвиђена смртна казна.

1941 – Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту и допустила немачким трупама да уђу у земљу.

1943 – Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату почело да систематски бомбардује европске железничке системе на територијама под контролом нацистичке Немачке.

1954 – САД су на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе.

1958 – Умро је српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Израдио је велики број јавних споменика, међу којима велику групу “Играли се коњи врани” испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру “Уморни борац” на Калемегдану.

1959 – Кипарски вођа за независност од Велике Британије архиепископ Макариос вратио се на Кипар са Сејшелских острва, где су га 1956. протерали Британци. Он је потом издејствовао преговоре на којима су крајем године Велика Британија, Грчка и Турска постигле споразум о независности Кипра. Од 1960. до смрти 1977. Макариос је био председник Републике Кипар.

1966 – После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска аутоматска станица “Венера III”, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.

1991 – На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада (комунисти) је освојила 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Аљија (Алиа) изгубио у својој изборној јединици.

1992 – На референдуму у Црној Гори, на који је изашло 66,04 одсто бирача, 95,94 одсто гласало је за останак у Југославији. Референдум су бојкотовали Муслимани, Албанци и неке опозиционе партије. Истовремено босански Хрвати и Муслимани изјаснили су се на референдуму за независну Босну и Херцеговину.

1997 – Албанска влада и председник Републике Сали Бериша поднели су оставку под притиском двомесечних немира изазваних крахом пирамидалних банака у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило уштеђевину.

2003 – У Пакистану је ухапшен Калид Шеик Мохамед, један од осумњичених за организовање терористичких напада на САД 11. септембра 2001. године.

2010 – Словеначка национална авиокомпанија Адрија ервејз, поново је успоставила летове на линији Љубљана-Београд, након 18 година прекида.

2012 – Србија је добила статус кандидата за чланство у Европској унији.

2014 – Парламент Русије одобрио је употребу војних снага на територији Украјине, а на захтев руског председника Владимира Путина.

2017 – Пронађени су фосили неких од најранијих живих организама који представљају “директан доказ” живота на Земљи пре 3,8 до 4,3 милијарде година, када је наша планета била још у фази развоја.

1525 – Шпански освајач Ернан Кортес погубио је последњег астечког цара Куаутемока.

1825 – Русија и Велика Британија потписале су уговор којим је одређена граница Аљаске и Канаде, територија које су тада биле у поседу Руса, односно Британаца.

1832 – У Београду је основана Народна библиотека Србије као саставни део Државне штампарије. Библиотека је потом била под Министарством просвете, а од 1871. је самостална установа. Одлуку о оснивању донео је кнез Милош Обреновић.

1844 – Током приказивања нове фрегате “Принстон”, које је на реци Потомак приредила америчка морнарица, на броду је експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера владе САД.

1862 – У Србији је донет први закон о адвокатури.

1869 – Умро је француски писац и дипломата Алфонс де Ламартин, један од највећих лиричара романтизма. Славу му је донела већ прва књига “Песничке медитације” (1820), а потом и његова најзначајнија збирка “Песничке и религиозне хармоније” са чувеном “Химном ноћи” коју је превео Његош. У прозном делу “Пут на исток” са симпатијама је описао Србију и њену борбу за слободу.

1916 – Завршено је пребацивање главнине српске војске од око 140.000 војника из окупиране Србије у Првом светском рату на острво Крф. Опорављена у наредним месецима, реорганизована и наоружана српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло је од глади, исцрпљености и зиме.

1922 – Велика Британија је формално прогласила независност Египта, али је задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.

1931 – Члан Доњег дома британског парламента Освлад Мозли основао је “Нову партију”, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста.

1933 – Хитлер је, дан након паљења Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Закон о одбрани народа и државе којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено је више од четири хиљаде комуниста.

1941 – У егзилу је умро бивши шпански краљ Алфонсо XИИИ. Одбивши да абдицира 1931, када су на изборима у Шпанији победили републиканци, краљ је био присиљен да напусти земљу.

1948 – Последње британске војне јединице напустиле су Индију. Лабуристичка влада укинула је 1947. британску владавину над Индијом.

1953 – У Анкари су Југославија, Грчка и Турска потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез.

1974 – САД и Египат су после седам година прекида обновили дипломатске односе.

1975 – У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији, 42 путника су погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици “Мургејт” лондонског метроа.

1986 – У центру Стокхолма убијен је шведски премије и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време, убијен је на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа.

1991 – Завршен је Заливски рат, који су 42 дана водиле САД и савезници против Ирака. Ирачке снаге присиљене су да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990.

1991 – Српско национално веће и Извршно веће САО Крајине донело је одлуку да се САО Крајина раздружује од Републике Хрватске и остаје у Југославији.

1993 – Амерички војни транспортери избацили су изнад источне Босне прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела “Операција падобран” у ратом захваћеној Босни и Херцеговини.

1994 – У зони “забрањеног лета” изнад Босне и Херцеговине западно од Бањалуке два америчка авиона Ф-16 срушили су четири српска авиона типа “Галеб”.

1997 – У Ирану је земљотрес разорио више од 20 села, а погинуло је око 1.000 људи.

1998 – Након убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели су сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника нелегалне Ослободилачке војске Косова.

2004 – Афрички лидери су се на самиту договорили да оформе Афричке мултинационалне снаге, које би биле способне да интервенишу широм Африке, у циљу окончања грађанских ратова и спречавању геноцида.

2008 – Захтев за екстрадицију Марка Милошевића и Мирјане Марковић, сина и супруге Слободана Милошевића, упутило је Министарство правде Србије Руској федерацији. Против њих је у Србији покренуто више истрага, укључујући и оптужбу за кријумчарење дувана.

2009 – Норвешки архитекта Свере Фен, познат по спајању модерних облика и скандинавске традиције, умро је у 85. години. За свој рад 1997. добио награду Прицкер, једно од најзначајнијих признања у области архитектуре.

2011 – Умрла је француска глумица Ани Жирардо која се прославила улогама у филмовима славних редитеља попут Лукина Висконтија (Роко и његова браћа) Клода Лелуша, Марка Ферерија и Андреа Кајата. Добитница је неколико француских филмских признања међу којима су и три Цезара.

2011 – Америчка глумица Џејн Расел, секс симбол средином прошлог века, умрла је у 90. години. Запажене улоге остварила је у вестерну “Одметник” и култном филму Хауарда Хокса “Мушкарци више воле плавуше”.

2012 – Двадесет земаља, међу којима и Србија, потписало је у Женеви нови протокол о Конвенцији о правима деце који даје могућност деци да се обрате УН у случају неког судског спора у њиховој земљи. Тај документ јача протоколе о заштити деце, о забрани продаје и проституцији деце, дечје порнографије, као и укључивања деце у оружане конфликте.

2016 – У две експлозије изазване бомбашима самоубицама на пијаци у Багдаду (Ирак) погинуле су 33 особе, а више десетина је повређено.