1500 – Португалски морепловац Педро Алварез Кабрал кренуо је из Лисабона на пут у Индију. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио је Шпањолац Висенте Пинзон.

1846 – У Београду је отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.

1879 – Рођен је српски сликар и вајар Михаило Миловановић, један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, краља Петра I Карађорђевића и регента Александра Карађоревића.

1879 – Рођен је немачки хемичар и физичар Ото Хан, који је с Фрицом Штрасманом 1939. открио цепање језгра атома урана помоћу неутрона, чиме је отворио еру нуклеарних реактора. Добитник је Нобелове награде за хемију 1944.

1889 – Умро је шведски бродски инжењер и проналазач Џон Ериксон, изумитељ првог успешног бродског вијка.

1910 – У Копенхагену је одржана Друга конференција жена социјалиста, на иницијативу немачке револуционарке Кларе Цеткин. На овој конференцији је установљен празник Дан жена у знак сећања на демонстрације америчких жена у Чикагу 8. марта 1909. Прва прослава Дана жена у Србији одржана је 1914.

1917 – Немирима и штрајковима у Петрограду, почела је “Фебруарска револуција” у Русији.

1921 – Француске трупе су ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору потписаном после Првог светског рата.

1922 – У Загребу је извршена смртна казна вешањем над Алијом Алијагићем, који је 1921. у Делницама извршио атентат на југословенског министра унутрашњих послова Милорада Драшковића, творца Обзнане, владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.

1942 – Јапанске трупе су у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан након што су град напустили Британци.

1942 – Умро је кубански велемајстор Хосе Раул Капабланка, светски првак у шаху од 1921. до 1927. Титулу је освојио победивши у мечу немачког велемајстора Емануела Ласкера, а изгубио је од руског велемајстора Александра Аљехина.

1950 – Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио је да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да је САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.

1965 – У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.

1971 – Боксер Џо Фрејзер победио Мохамеда Алија и освојио титулу апсолутног првака света у тешкој категорији. У “мечу века” у њујоршком Медисон сквер гардену Али је покушао да поврати титулу светског шампиона која му је била одузета 1968. године због одбијања да оде у Вијетнамски рат. Али није успео да поврати стару форму, био је спорији и тежи него раније и Фрејзер је победио одлуком судија после 15 рунди.

1973 – У експлозији аутомобила бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд Јарда у Лондону, погинула је једна особа, а рањено је 238.

1993 – Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено је 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације остало је заточено још 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.

1994 – Више од сто интелектуалаца из целог света потписало је Апел свим европским владама и УН захтевајући да спрече масакре у Босни и на територији целе бивше Југославије и да СР Југославија преда тешко наоружање УН. Уколико југословенске власти то одбију, затражено је да се њено наоружање уништи бомбардовањем из ваздуха, “максимално штедећи људске животе”.

1999 – Војска Шри Ланке је, у блицкриг операцији, заузела више од 500 квадратних километара територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и владиних снага од 1983. погинуло је око 57.000 људи.

2001 – НАТО је одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Зоне копнене безбедности на административној граници Србије и Косова. Зона копнене безбедности успостављена је на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на СР Југославију. Југословенске снаге ушле су у први сектор 14. марта.

2001 – Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао је посебан тим за истрагу злочина Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте су у фебруару 2003.

2001 – У сто другој години умрла је Дам Нинет де Валоа, балерина и оснивач Британског краљевског балета.

2004 – Трибунал у Хагу отпечатио је оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције Олуја у августу 1995. Након тога обојица су се добровољно предали том суду, који их је ослободио кривице, Чермака 2011. а Маркача годину дана касније.

2005 – У специјалној операцији у Чеченији убијен је лидер сепаратиста Аслан Масхадов, којег Москва терети за серију смртоносних напада у Русији, укључујући и отмицу у школи у Беслану, када је погинуло око 400 талаца, од којих су половина била деца.

2010 – У верским сукобима у централној Нигерији погинуло је најмање 500 особа.

2013 – Умро је Евалд Хајнрих фон Клајст последњи живи учесник неуспелог атентата на Адолфа Хитлера 1944. године.

2014 – Авион компаније Малезија ерлајнс са 239 путника и чланова посаде на релацији Куала Лумпур – Пекинг изгубио је контакт с контролом лета у Вијетнаму. Упркос опсежној потрази у коју се укључило више држава, његова судбина остала је до данас непозната.