1519 – Рођена је француска краљица италијанског порекла Катарина де Медичи, ћерка господара Фиренце Лоренца II Медичија. После смрти мужа Анрија II (Хенри) од 1560. владала је Француском као регенткиња. По њеном налогу је 1572. извршен покољ више хиљада хугенота (Бартоломејска ноћ).

1598 – Француски краљ Хенри IV потписао је Нантски едикт, којим се хугенотима (протестанти) признају иста права као и католицима. Нантски едикт, непријатељски примљен од католика, укинуо је Луј XIV 18. октобра 1685. године.

1605 – Умро је руски цар Борис Годунов. Његов живот инспирисао је Александра Пушкина да напише драму, а Модеста Мусоргског да компонује оперу “Борис Годунов”.

1695 – Умро је француски песник и баснописац Жан де Лафонтен. Огледао се у свим књижевним родовима (песме, новеле, романи, комедије, текстови за опере), али је у историју књижевности ушао делом “Басне” у 12 књига. Године 1684. изабран је за члана Француске академије.

1743 – Рођен је амерички државник и правник Томас Џеферсон, оснивач Демократске странке, трећи председник САД (1801-1809). Један је од главних аутора “Декларације о независности” која је усвојена 4. јула 1776. године. Од Наполеона I купио је 1803. Луизијану.

1813 – Умро је војсковођа Михаил Кутузов, као врховни командант руске војске заслужан за пораз Наполеонових трупа у Русији 1812. Један је од главних ликова у роману Лава Толстоја “Рат и мир”.

1832 – Рођен је сликар Стеван Тодоровић, члан Српске краљевске академије. Израдио је 300 портрета савременика, међу којима Корнелија Станковића, Дјуре Даничића, Владана Дјорђевића, краљице Наталије.

1848 – Сицилија је прогласила независност од Напуљске краљевине.

1869 – У Панчеву је изашао први број недељника “Панчевац”. У том листу је објављен први превод “Комунистичког манифеста” на српски. Лист је више пута забрањиван и обнављан.

1885 – Рођен је мађарски филозоф и књижевни критичар Дерђ Лукач. Био је министар у влади Имре Нађа 1956, а после његовог пада привремено је протеран у Румунију. Касније се повукао из јавног живота.

1892 – Рођен је британски маршал авијације Артур Харис Бомбаш (Артхур “Бомбер” Харрис), познат по тактици “тепих-бомбардовања” која је у Другом светском рату примењена у нападима на Келн, Берлин и Дрезден.

1898 – Марија Кири Склодовска открила је нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности.

1906 – У Даблину је рођен ирски књижевник Самјуел Бекет, уз Јонеска и Женеа (Генет) најзначајнији представник “театра апсурда” (“Чекајући Годоа”). Године 1969. добио је Нобелову награду за књижевност.

1919 – Британске трупе су у Амритсару масакрирале 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.

1922 – Рођен је танзанијски државник Џулијус Камбараге Њерере, један од лидера Покрета несврстаних и један од оснивача Организације афричког јединства (1963).

1941 – Русија и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату.

1945 – Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату ослободиле су Беч.

1945 – Тешким запаљивим бомбама америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија.

1963 – Рођен је Гари Каспаров, руски шахиста. У 23. години је постао светски шампион, најмлађи у историји шаха. Титулу је преузео од земљака Анатолија Карпова.

1964 – Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм “Пољски љиљани”, као први црнац који је добио то високо признање.

1975 – Војним ударом у Чаду збачен је с власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум.

1975 – Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца. Тај напад сматра се почетком грађанског рата у Либану.

1981 – Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману, али је два дана касније вратила награду, пошто је признала да је то измислила.

1990 – Совјетски Савез је признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми.

1995 – Украјина је пристала да до 2000. године затвори нуклеарни реактор у Чернобиљу, у којем је 1986. године дошло до тешког квара који је изазвао готово континентално радиоактивно загађење.

1996 – У Бриселу је завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину, на којој је обећана једна милијарда и 230 милиона долара помоћи за њену обнову.

1997 – Папа Јован Павле ИИ посетио је Сарајево (БиХ). Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона нађене су свеже постављене мине.

1999 – Доктор Џек Керворкијан, амерички лекар који се јавно залагао за лекарски потпомогнуту еутаназију, осуђен је на 10 до 25 година затвора за помоћ самоубиству Томаса Јоука, извршеном годину дана раније и снимљеном на видео-касети.

2002 – Стални Арбитражни суд у Хагу (Холандија) донео је правоснажну одлуку којом је дефинисано 1.000 километара границе Етиопије и Еритреје, чиме је окончан двогодишњи рат (1998-2000) те две афричке земље.

2006 – У Италији је умрла је књижевница шкотског порекла, Мјуриел Спарк, најпознатија по делу “Младост госпођице Џин Броди”.

2008 – Умро је амерички фоторепортер Берт Глин који је снимио многе значајне догађаје из времена Хладног рата, укључујући улазак Фидела Кастра у Хавану 1959. године и посету Никите Хрушчова САД те године. Био је дугогодишњи фотограф агенције Магнум.

2015 – Умро је Гинтер Вилхелм Грас немачки књижевник, добитник Нобелове награде за книжевност 1999. године. Најпознатији романи су му “Лимени добош”, “Мачка и миш”и “Псеће године” (настали у периоду 1959. – 1963.), новела “Ходом рака” (2002.) и аутобиографија “Чистећи лук” (2006.).

2017 – Америчке снаге у Авганистану употребиле “највећу ненуклеарну бомбу” гађајући положај екстремистичке организације Исламска држава. Америчко ратно ваздухопловство назвало је бомбу “Масивно убојито експлозивно средство”, а названа је и “Мајка свих бомби”.