1536 – Енглески суд осудио је на смрт због прељубе и инцеста Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора.

1571 – Татари су освојили и запалили Москву.

1767 – Ђенова је Француској продала острво Корзику.

1773 – Рођен је аустријски државник кнез Клеменс Метерних, готово 40 година најутицајнија личност у Европи, као министар иностраних послова и канцелар Аустрије (1809-48). Сматра се оличењем апсолутистичког режима. Са руским царем Александром И основао је Свету алијансу чији је основни циљ био гушење националних покрета у Европи.

1796 – Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.

1847 – У Италији је умро ирски политичар Данијел О’Конел, зван Ослободитељ. Као члан британског парламента, успео је да присили владу да прихвати закон о еманципацији католика (1829). Сматра се једним од најбољих говорника 19. века.

1848 – У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао аустријску царску владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.

1859 – Рођен је француски физичар Пјер Кири. Проучавао је магнетизам и радиоактивност, а са супругом Маријом открио је 1898. полонијум и радијум. Нобелову награду за физику 1903. супружници Кири поделили су са Антоан-Анријем Бекерелом.

1886 – Умрла је америчка књижевница Емили Дикинсон (Емилy Дицкинсон). Њене песме откривене су и издате након њене смрти, а тек у 20. веку стекла је углед једне од највећих америчких песникиња.

1891 – Рођен је руски писац Михаил Афанасјевич Булгаков, аутор романа „Бела гарда“, преточеног у драму „Дани турбина“ која је с великим успехом играна у театру МХАТ. Познат је по сатиричним и гротескно-фантастичним приповеткама и роману „Мајстор и Маргарита“.

1914 – Умро је историчар и књижевни критичар Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Својим књижевним и јавним радом значајно је утицао на културни и политички живот у Србији на почетку 20. века („Историја српске књижевности“).

1918 – Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.

1923 – Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.

1940 – У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе.

1940 – Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату.

1943 – Распуштена је Комунистичка интернационала (Коминтерна).

1945 – Немачке трупе напустиле су Југославију у Другом светском рату током којег је за четири године погинуло 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена.

1948 – Новостворену државу Израел напали су египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе.

1955 – У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.

1957 – Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.

1987 – Умрла је америчка филмска глумица Рита Хејворт холивудски секс симбол ’40-тих година 20. века („Само анђели имају крила“, „Ђилда“, „Дама под сумњом“).

1989 – Совјетски председник Михаил Сергејевич Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола.

1991 – Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.

1992 – Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузеле су зграду парламента и председничку палату у Бакуу. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву.

1992 – Током повлачења Југословенске народне армије (ЈНА) из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Погинуло је 49 војника.

1996 – Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји постао је премијер Индије, пошто је његова партија Баратија Џаната на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да хинду националиста добије место премијера.

1996 – Скупштина СР Југославије је сменила гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст.

1999 – Италија је добила новог председника Карла Азеља Чампија.

2001 – Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини „Уставни оквир за самоуправу на Косову“ упркос противљењу Срба с Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.

2002 – Народна банка Југославије је саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, први пут од 1946, када је Југославија постала чланица ММФ.

2003 – Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотни затвор бившег министра информација Елиезера Нијитегека (Елиезер Ниyитегека), а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године.

2009 – Београдски радио Б92 обележио је 20 година рада. Радио и телевизија Б92 емитовали су програм на целој територији Србије, а та медијска кућа бавила се и издаваштвом, организовањем културних приредби и хуманитарним радом.

2012 – Умро је Карлос Фуентес, романсијер, приповедач, драмски писац и есејиста, један од најзначајнијих мексичких и латиноамеричких писаца 20. века. Аутор је више од 20 књига прозе, међу којима су и романи: Смрт Артемија Круза, Свето место, Терра Ностра, Стари Гринго, Дијана, Године с Лауром Дијаз, Срећне породице, Воља и судбина, Адам у рају.

2014 – У 18 градова и општина у Србији проглашено је ванредно стање због вишедневних обилних падавина, изливања река и поплава које су изазвале клизишта и рушење кућа, путева, водовода и друге инфраструктуре. У поплавном таласу је погинуло 57 људи.