1261 – Михаило VIII Палеолог повратио је Константинопољ (Цариград) и поново га прогласио престоницом Византије. Град су 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали, и заједно с Млечанима прогласили га престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена је у Никеју (Никејско царство).

1593 – Краљ Француске Анри ИВ (Хенри), краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских хугенота, прешао је у католичанство.

1712 – Војска швајцарских протестантских кантона је у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови.

1817 – По повратку у Србију, убијен је легендарни вођа Првог српског устанка ђорђе Петровић (Карађорђе). Он је, после слома устанка 1813. године, избегао у Аустрију, а затим у Русију.

1834 – Умро је енглески песник Семјуел Тејлор Колриџ (Самуел Таyлор Цолеридге). Његове поеме “Стари морнар” и “Кубла Кан” сматрају се врхунским делима романтичне, интуитивне поезије, а на његовим теоријским погледима (“Књижевна биографија”) заснована је енглеско-америчка “нова критика”.

1843 – Умро је шкотски хемичар Чарлс Мекинтош (Цхарлес Мацинтосх), проналазач непромочиве тканине за кишне огртаче.

1848 – Рођен је британски државник Артур Џејмс Балфур (Артхур Јамес Балфоур), премијер (1902-06) и министар иностраних послова (1916-19). Предложио је 1917. стварање националне државе Јевреја у Палестини (Балфурова декларација).

1848 – Аустријанци су у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине (Пијемонт), сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу.

1878 – Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла је у Вашингтон.

1894 – Рођен је амерички филмски глумац Волтер Бренан (Wалтер Бреннан), најчувенији епизодиста светске кинематографије. Играо је у више од сто филмова и добитник је више Оскара.

1898 – Војска САД је у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио је статус придружене државе САД.

1907 – Јапан је прогласио протекторат над Корејом са правом да контролише владу те земље.

1909 – Француски пилот Луј Блерио (Лоуис Блериот) први је прелетео авионом канал Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака код Калеа до Довера прелетео је за 37 минута.

1917 – Холанђанка Маргарета Гертруда Целе (Маргаретха Геертруида Зелле), позната као Мата Хари, осуђена је на смрт под отужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.

1934 – Нацисти су у Бечу убили аустријског канцелара Енгелберта Долфуса (Доллфусс).

1943 – Италијански диктатор Бенито Мусолини (Мушолини) приморан је, након седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виктор Емануеле (Витторио) именовао је за премијера маршала Пјетра Бадоља (Пиетро Бадоглио). Мусолини је ухапшен и интерниран, а 1945. је стрељан.

1952 – Ступио је на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.

1956 – У судару италијанског и шведског брода “Андреа Дорија” и “Стокхолм” испред обала САД у Атлантском океану погинуло је 50 људи.

1957 – Тунис је постао република, а за председника је изабран Хабиб Бургиба (Боургуиба).

1963 – СССР, САД и Велика Британија закључиле су уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.

1968 – Папа Павле ВИ (Паулус) забранио је верницима римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.

1978 – Рођена је прва на свету “беба из епрувете”, Луис Џој Браун (Лоуисе Јоy Броwн) у болници у Ланкаширу, у Великој Британији.

1982 – Вођа Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) Јасер Арафат (Yассер) потписао је у Бејруту декларацију којом је прихватио резолуције УН о постојању државе Израел.

1986 – Умро је амерички филмски режисер италијанског порекла Винсент Минели (Винценте Миннелли), добитник Оскара 1958. за филм “Жижи” (“Американац у Паризу”, “Жеђ за животом”).

1991 – Совјетски председник Михаил Горбачов предложио је лидерима Комунистичке партије СССР-а нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце “застареле идеолошке догме”.

1992 – Италијанска влада послала је 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.

1994 – Израел и Јордан су потписали у Вашингтону декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.

1995 – Међународни суд за ратне злочине на простору бише Југославије у Хагу подигао је оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Лидер босанских Срба Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени су за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.

2000 – Суперсонични авион компаније “Ер Франс” срушио се близу Париза непосредно након полетања. Погинуло је 109 путника и чланова посаде, и још четворо људи на земљи. То је била прва несрећа “конкорда” од како је почео да лети 1969.

2002 – Руски председник Владимир Путин потписао је закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују своје земљишне поседе, по први пут од 1917. године.

2011 – Умро је кипарски редитељ Мајкл Какојанис, који је светску славу стекао филмом “Грк Зорба” 1964, који је добио три Оскара.

2011 – На акцију заузимања административних пунктова Јариње и Брњак коју је на северу Косова извела специјална јединица Косовске полиције Росу, реаговали су локални Срби блокадама најважнијих путних праваца, што је довело до једне од највећих криза на Косову у претходних 13 година. Једна особа изгубила је живот, а рањено је и повређено више људи.

2012 – Аустријски падобранац Феликс Баумгартнер по други пут је скочио из стратосфере са висине од 29 километара. Његов претходни скок био је са висине од 22 километара, 16. марта 2012.

2013 – Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун изјавио је да је од почетка сиријског грађанског рата погинуло више од 100.000 људи.

2018 – У низу напада у јужној сиријској провинцији Суеида убијено је 220 људи, а одговорност за те нападе преузела је Исламска држава.