1282. – Умро ромејски (византијски) цар Михаило Осми Палеолог, оснивач посљедње ромејске династије и обновитељ Ромејског царства послије 57 година латинске окупације, кад је пријестоницу вратио из Никеје у Константинопољ (Цариград). На пријесто је, као савладар никејског цара, дошао 1259, а 1261. постао је владар обновљеног Ромејског царства. Током владавине се с промјенљивим успјехом одупирао агресивној политици краља Сицилије и Напуља Карла Првог Анжујског и његових савезника, међу којима је била и Србија. Прихватио је 1274. унију с Римокатоличком црквом (Латинска унија), али је није провео због унутрашњег отпора. Пред смрт је успио да 1282. изазове устанак на Сицилији (Сицилијанско вечерње), чиме је земљу ослободио пријетње са Запада, али је ослабио одбрану у Малој Азији, што је олакшало касније турско надирање. Пред крај његове владавине Ромеја је 1282. заувијек изгубила Скопље, које је потом српски краљ Милутин Немањић прогласио пријестоним градом Србије.

1475. – Рођен италијански римокатолички свештеник Ђовани де Медичи, који је као папа Лав Десети од 1513. до смрти 1521. као велики заштитник умјетности учинио Рим центром европске културе. Упркос силним напорима, укључујући екскомуникацију оснивача протестантске цркве у Њемачкој Мартина Лутера, није успио да сузбије „јерес“, односно покрет вјерске реформације, започет током његовог понтефиката и спријечи стварање протестантске цркве.

1515. – Папа Лав Десети предао Француској Парму и Пјаћенцу, у складу с Болоњским уговором.

1803. – Рођен француски композитор Хектор Берлиоз, творац романтичарске програмске музике, који је створио дјела изванредних тонских боја. Написао је „Науку о инструментацији“. Дјела: „Фантастична симфонија“, „Харолд у Италији“, „Ромео и Јулија“, „Фаустово проклетство“, „Реквијем“, опере „Бенвенуто Челини“, „Тројанци“.

1810. – Рођен француски писац Луј Шарл Алфред де Мисе, кога је несрећна љубав с књижевницом Жорж Санд инспирисала за најљепше и најузбудљивије лирске пјесме: „Ноћи“, „Писмо Ламартину“ и „Исповијест једног дјетета овог вијека“ – у којима је испричао и анализирао свој бол. Остала дјела: стиховане „Приче из Шпаније и Италије“, пјесме „Намуна“, „Рола“, драма „Лоренћацо“, комедије „С љубављу се не игра“, „Не треба се ни у шта заклети“, „Маријанине ћуди“.

1843. – Рођен њемачки бактериолог Роберт Кох, један од оснивача бактериологије, добитник Нобелове награде за медицину 1905. Открио је 1882. бацил туберкулозе (Кохов бацил), скинувши вео тајне с опаке болести која је косила у 19. вијеку. Изоловао је и бацил антракса и пронашао изазивача колере, епидемијске болести која је у Средњем вијеку уништавала читаве градове, испитивао је афричку спаваћу болест, тифус, маларију и први примијенио лијечење кинином.

1856. – Рођен руски филозоф и естетичар Георгиј Валентинович Плеханов, један од оснивача прве руске социјалдемократске организације и Друге интернационале. Дјела: „Развитак монистичког погледа на свијет“, „Наша размимоилажења“, „Анархизам и социјализам“, „Прилози историји материјализма“, „О улози личности у историји“, „Основна питања марксизма“, „Писма без адресе“, „Умјетност и друштвени живот“, „Књижевни погледи В. Г. Бјелинског“, „Естетска теорија Н. Д. Чернишевског“, „Доброљубов и Островски“, „Карл Маркс и Лав Толстој“.

1858. – Светоандрејска скупштина збацила с пријестола српског кнеза Александра Карађорђевића. Милош Обреновић је поново постао кнез, за чијег је насљедника проглашен његов син Михајло Обреновић.

1888. – Скупштина Србије прихватила устав радикала – којим је први пут уведена парламентарна демократија – и краља Милана Обреновића. Краљ је укинуо устав државним ударом 9. маја 1894. и вратио на снагу Намјеснички устав из 1869.

1894. – У Паризу отворена прва свјетска аутомобилска изложба, на којој се представило девет произвођача.

1918. – Рођен руски писац Александар Исајевич Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970, чија је литература обиљежена искуством из сибирских логора у којима је провео девет година послије Другог свјетског рата. На робију је одведен 1945. право с фронта, на којем се у Отаџбинском рату истакао као врхунски официр совјетских инжењеријских јединица. Прогањан је и касније, чак му је одузето и држављанство, па је емигрирао 1974, вративши се у отаџбину послије двије деценије. У децембру 1998. одбио је највишу државну награду – Орден Светог апостола Андреја Првозваног, којим га је одликовао предсједник Борис Јељцин, рекавши: „Не могу да примим награду од врховне власти, која је довела Русију до садашњег погубног стања“. Током агресије НАТО-а на Југославију у прољеће 1999. изложио је разорној критици окрутност и лицемерје Сјеверноатлантске алијансе, предвођене САД. Приповијетком „Један дан Ивана Денисовича“ у књижевност је увео тему Стаљинових логора, оставши јој вјеран у највећем дијелу опуса. Један критичар је примијетио да је он „први разголитио бит и тиме пребио кичму комунизму“, а други да је његов роман – „Архипелаг Гулаг“ објелоданио да је „комунизам спој лажи и насиља над људима: лажи – да се сакрије насиље и насиља – да се одржи лаж“. На основу емигрантског искуства у западној Европи и у САД такође је испољио јавни презир према вулгарном материјализму Запада. Остала дјела: приповијетка „Матрјонини дани“, романи „У кругу првом“, „Онколошка клиника“, „Август четрнаесте“, „Црвени точак“, „Русија у провалији“, критичка аутобиографија „Борио се шут с рогатим“, драме „Гозба побједника“, „Заробљеници“, „Република рада“, „Свјетлост која је у теби“, публицистичко дјело „Лењин у Цириху“, сценарији „Тенкови знају истину“, „Паразит“.

1937. – Фашистичка Италија се повукла из Друштва народа.

1938. – У Југославији одржани парламентарни избори, седми и посљедњи између два свјетска рата.

1941. – Њемачка и Италија у Другом свјетском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим двјема земљама.

1946. – Генерална скупштина УН основала УНИЦЕФ (Међународни фонд Уједињених нација за помоћ дјеци).

1961. – Двије америчке хеликоптерске јединице слетјеле у Сајгон, што је било прво директно војно уплитање САД на страни марионетских штићеника у Јужном Вијетнаму.

1972. – Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ спустили се на Мјесец, у посљедњој мисији у оквиру програма „Аполо“.

1973. – Западноњемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписима на уговор формално поништили Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Њемачкој област Судета у Чехословачкој.

1990. – У Албанији допуштено формирање опозиционих политичких странака.

1991. – Припадници хрватске војске у селу Паулин Двор код Осијека убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара.

1992. – Савјет безбједности УН одлучио да пошаље 800 „плавих шљемова“ у БЈР Македонију.

1994. – Руске трупе ушле у Чеченију да би поново успоставиле централну власт.

1995. – Француска хитно смијенила команданта снага УН у Сарајеву генерала Ренеа Башлеа, јер је критиковао Дејтонски мировни споразум, предвиђајући да ће препуштање Српског Сарајева Муслиманско-хрватској федерацији неминовно изазвати масовно исељавање Срба.

1995. – Израелске трупе на основу мировног споразума Израела и ПЛО напустиле Наблус, окончавши 28-годишњу окупацију највећег палестинског града на Западној обали.

1998. – Приликом пада „ербаса“ Авиокомпаније „Тај ервејз“ на једну поплављену плантажу каучука на југу Тајланда, погинуо 101 путник, укључујући и чланове посаде.

2000. – Петнаест чланица ЕУ постигле су на самиту у Ници споразум о реформама, неопходним за отварање врата прикључењу Унији једног броја нових држава чланица.

2001. – Чланови Међународног савјета за сарадњу Хрватске и БиХ потписали у Загребу Уговор о повратку избјеглица, Протокол о слободном транзиту кроз неумски коридор, Анекс уговора о одређивању граничних прелаза и Протокол о њиховој категоризацији.

2001. – Кина званично приступила Свјетској трговинској организацији, послије 15 година преговора.

2001. – Поглавар Римокатоличке цркве папа Јован Павле Други одбио да се састане са израелским министром иностраних послова Шимоном Пересом, који је боравио у Италији.

2006. – Отворен тунел „Фатничко поље – акумулација Билећа“, изграђен у оквиру пројекта „Горњи хоризонти“, у који је укупно уложено шездесет милиона долара и 26 милиона евра.

2007. – Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију у којој се наводи да су створени услови за потпуни престанак бонских овлаштења високом представнику.