1491 – Рођен је шпански свештеник Ињасио де Лојола (Игнацио, Лоyола), оснивач „Дружбе Исусове“ (језуити) 1534. Након што га је Инквизиција ослободила оптужби да је јеретик, добио је 1540. од папе Павла ИИИ потврду новог римокатоличког реда и изабран за првог старешину (генерала). Израдио је устав језуита и приручник „Духовне вежбе за владавину над самим собом“.

1524 – Умро је португалски морепловац Васко да Гама (Васцо) који је 1498. пронашао поморски пут у Индију пловећи око Африке. Приликом другог путовања у Индију 1502. успоставио је португалску колонијалну власт, а током трећег умро је у Индији.

1798 – Рођен је пољски писац Адам Мицкјевич (Мицкиеwицз), најизразитији представник пољског романтизма. Његов идилични еп „Господин Тадија“ (Пан Тадеуш) у којем је дао визију старе Пољске у нестајању, сматра се највећим делом пољског романтизма.

1814 – САД и Велика Британија потписале су мир у Генту у Белгији, окончавши рат започет 1812.

1818 – Рођен је енглески физичар Џејмс Прескот Џул (Јамес Пресцотт Јоуле). Одредио је топлотни еквивалент електричне струје (1843) и механички еквивалент топлине (1850) и тиме дао један од доказа закона о очувању енергије. По њему је мерна јединица за енергију, рад и количину топлоте названа „џул“ (Ј).

1838 – Под притиском Русије, Порте и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио је тзв. Турски устав којим је ограничена апсолутна кнежева власт.

1863 – У Калкути је умро енглески писац Вилијам Мејкпис Текери (Wиллиам Макепеаце Тхацкераy), један од најзначајнијих сатиричара 19. века, познат по роману „Вашар таштине“.

1863 – Рођен је Љубомир Давидовић. С Јашом Продановићем основао је 1901. Самосталну радикалну странку, а од 1912. био је на челу те странке. Био је министар просвете у влади Николе Пашића и један је од твораца Крфске декларације. Од 1919. председник је новоформиране Демократске странке. Два пута је био премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. и 1924.

1865 – У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана је расистичка организација белаца Кју-Клукс-Клан.

1871 – Премијера Вердијеве опере „Аида“ одржана је у Каиру, месту где се и одиграва радња драме.

1914 – Немачки авион бацио је једну бомбу на Довер у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије.

1942 – На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена је успешна проба нове ракете земља-земља „ФЗГ76“, касније познате као ракета „Фау 1“ (В-1).

1943 – Амерички генерал Двајт Ајзенхауер (Дwигхт Еисенхоwер) именован је у Другом светском рату за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску.

1944 – У Новом Саду је изашао први број дневног листа на мађарском „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у „Мађар со“.

1951 – Проглашено је Уједињено краљевство Либија с емиром ел-Идризом (Идрис) као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз је свргнут у војном удару под вођством Моамера Гадафија који је потом прогласио републику.

1982 – Умро је француски писац Луј Арагон (Лоуис), један од оснивача надреалистичког покрета. Од 1930, после конгреса револуционарних писаца у Харкову, приклања се соцреализму и објављује „Трактат за социјалистички реализам“. У Другом светском рату, уз Елијара (Елуард), најистакнутији је песник Покрета отпора.

1989 – Свргнути премијер Панаме генерал Антонио Норијега (Нориега), склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил.

1994 – Исламски терористи су приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили двоје људи и узели за таоце 239 људи.

1995 – На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила је исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске.

1996 – Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора, јаке полицијске снаге интервенисале су у центру Београда да би раздвојиле два скупа – присталица председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“. Пред почетак митинга из пиштоља је тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове.

1997 – Муслимански фундаменталисти су у два масакра убили 59 цивила у Алжиру.

1999 – „Мали принц“, дело Антоана д Сент-Егзиперија (Антоине де Саинт-Еxуперy) проглашено је за књигу века у Француској.

2000 – Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено је 28 људи.

2008 – Умро је британски нобеловац и један од најпознатијих драмских писаца Харолд Пинтер, познат и као оштар критичар британске и америчке спољне политике. Његова најзначајнија дела су: „Настојник“, „Повратак“, „Ничија земља“, „Стара времена“ и „Рођендан“.

2009 – Умро је венецуелански политичар и државник Рафаел Калдера, председник Венецуеле од 1969. до 1974. године и од 1994. до 1999. године. За време другог мандата помиловани су учесници државног удара из 1992. године, међу којима и Уго Чавес, који је постао шеф државе након Калдере.

2011 – У вишедневним борбама безбедносних снага и припадника радикалне муслиманске секте Боко Харама североистоку Нигерије страдала је 61 особа.

2014 – Шинзо (Схинзо) Абе је постао нови премијер Јапана десет дана после победе његове Либерално демократске партије (ЛДП) на парламентарним изборима.

2017 – У удару тропске олује „Тембин“ на Филипинима је страдало 208 особа, 164 особе се воде као нестале, док је 40.000 становника напустило своје домове.