45. п. н. е. – Ступио на снагу нови календар, назван Јулијански, којим је римски државник Гај Јулије Цезар, према савјетима грчког астронома из Александрије – Сосигена реформисао рачунање времена тако што је за почетак године одредио јануарске календе, односно 1. јануар. Дотад су на јануарске календе конзули ступали на дужност, а година је започињала на мартовске календе – 1. марта. Јулијански календар је заснован на Сунчевој години од 365 дана и шест сати, али је у њему година дужа од Сунчеве 11 минута и 14 секунди, па је свака четврта преступна, али се сваких 128 година појављивао дан „вишка“. Да би то било елиминисано, папа Гргур Тринаести је, према савјетима астронома, реформисао календар 1582. и Грегоријански календар је сада практично међународни. Српска, руска и још неке православне цркве су задржале Јулијански календар.

1502. – Португалски морепловци упловили у залив Гуанабара и, искрцавши се, назвали то мјесто Рио де Жанеиро /Јануарска ријека/, гдје је подигнут град који је 1763. постао главни град португалске вицекраљевине Бразил, потом пријестоница независног царства од 1822. до 1889. и републике од 1899. до 1960, када је за главни град одређена новоизграђена Бразилија.

1515. – Војвода од Ангулема Франсоа послије смрти краља Луја Дванаестог постао француски краљ Франсоа Први.

1776. – Вођа америчке борбе за независност Џорџ Вашингтон развио заставу Велике уније, прву националну заставу у садашњим САД, послије позива енглеског краља Џорџа Трећег побуњеним колонистима да се предају.

1782. – Умро њемачки композитор, пијаниста и диригент Јохан Кристијан Бах, најмлађи син Јохана Себастијана, који је живио и у Милану и Лондону, па је називан „италијански Бах“ и „енглески Бах“. У Енглеској се прославио као пијаниста и организатор музичког живота и постао музички учитељ краљице Шарлот. Значајан је као композитор соната и концерата за клавир у рококо стилу, по чему је претеча младог Волфганга Амадеуса Моцарта. Дјела: 15 опера, више од 60 симфонија, 37 клавирских концерата, 13 увертира, клавирске сонате, камерна музика.

1801. – Ступањем на снагу акта о уједињењу Велике Британије и Ирске створено Уједињено Краљевство.

1803. – Данска забранила увоз робова у своју колонију Западна Индија и прва је земља која је забранила ропство.

1804. – Вођа побуне против Француза Жан Жак Десалин, који је потом постао цар Жак Први, прогласио независност карипске острвске државе Хаити.

1823. – Рођен мађарски пјесник српског поријекла Александар Петровић, познат као Шандор Петефи, реформатор мађарске поезије. Отац му је био Србин, а мајка Словакиња и дјетињство је провео под српским именом. С 15 година је постао војник, а у Мађарској револуцији 1848. био је главни идеолог продемократског омладинског покрета, али се потом оштро сукобио с новом племићком владом. Погинуо је 1849. у бици код Сегешвара као мајор, у 26. години. Прве пјесме написао је као гимназијалац и убрзо је постао најомиљенији и најчитанији мађарски пјесник. Народном једноставношћу лирике и епике одредио је нов правац мађарске књижевности. Дјела: роман „Крвниково уже“, епска поезија „Витез Јанош“, „Апостол“, лирска поезија „Изабране пјесме“, „Петефијеве пјесме“.

1833. – Велика Британија прогласила суверенитет над Фокландским острвима у Атлантику, око 500 километара источно од Аргентине, као насљедница права Шпаније чији су колонијални посјед била та острва.

1842. – У Келну покренут дневник „Рајнске новине“, орган радикалне рајнске буржоазије која је тражила либералне реформе. У априлу 1842. у листу је почео да сарађује Карл Маркс, који је око себе окупио широк круг сарадника, чиме је радикализована уређивачка политика листа, који је забрањен у марту 1843.

1863. – Током америчког Грађанског рата предсједник САД Абрахам Линколн потписао Еманципаторску прокламацију којом је укинуто ропство, што је додатно изазвало бијес 11 јужних робовласничких држава које су се бориле за отцјепљење.

1877. – Британска краљица Викторија Прва проглашена царицом Индије.

1879. – Рођен енглески писац Едвард Морган Форстер, оштроуман посматрач и аналитичар, духовит и ироничан. Живио је у Италији и Грчкој и нека дјела су тематски везана за те земље. Успјешно је контрастрирао слободу паганизма и спутаност енглеске цивилизације. Дјела: романи „Гдје се анђели плаше да кроче“, „Соба са изгледом“, „Једно путовање у Индију“, „Најдуже путовање“, приче „Небески омнибус“, „Вјечни тренутак“, студија „Видови романа“.

1880. – У Србији уведене обавезне метарске мјере и званично престале да важе мјере попут аршина, лакта, педља. Мјерна јединица за дужину је постао метар, подијељен на дециметре, центиметре и милиметре.

1881. – Умро француски револуционар Луј Огист Бланки, оснивач и члан тајних револуционарних удружења. Двапут је осуђиван на смрт и добио је надимак „Оковани Прометеј“, јер је у тамницама провео 36 година и пет мјесеци. Конспиративан рад, завјереничке групе и оружани устанак је сматрао једином тактиком пролетаријата. Диктатуру пролетаријата је замишљао као диктатуру мале групе професионалних револуционара.

1895. – Рођен амерички политичар и правник Едгар Џон Хувер, шеф Федералног истражног бироа од 1924. до смрти 1972. Предводио је борбу против организованог криминала, посебно тридесетих година 20. вијека у вријеме прохибиције. Реформисао је ФБИ и знатно унаприједио методе полицијске борбе против криминала успостављањем прве картотеке отисака прстију и криминолошке лабораторије. Многи га сматрају мрачном фигуром америчке политичке сцене, јер је годинама прогонио низ истакнутих америчких либерала, укључујући црначког борца за људска права Мартина Лутера Кинга, чак и филмског глумца Чарлија Чаплина.

1901. – Државе: Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године добила статус доминиона и у том својству примљена у Британски комонвелт.

1912. – Рођен енглески дупли агент Харолд Адријан Расел Филби, познат као „Ким“ Филби, један од најуспјешнијих у совјетској обавјештајној служби у коју је ступио као студент у Кембриџу 1934. Послије рата био је официр за везу између британске и америчке обавјештајне службе, што му је омогућило да у периоду „хладног рата“ Москви доставља информације од највећег значаја. Кад је готово откривен, нестао је у Бејруту и обрео се 1963. у Москви, гдје је и умро 1988. За изванредне заслуге за СССР, који је сматрао отаџбином, награђен је највишим совјетским одликовањима.

1915. – Рођен српски писац Бранко Ћопић, члан Српске академије наука и умјетности, надахнут приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, који је писао свјежим, сочним и сликовитим језиком. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У Народноослободилачком рату је учествовао од 1941. Почео је да пише као ђак учитељске школе и прије Другог свјетског рата је објавио збирке приповиједака „Под Грмечом“, „Борци и бјегунци“ и „Планинци“. Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи Грмеча и Подгрмечја, његовог завичаја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за дјецу: „Бојна лира пионира“, „Пут у ведрину“, приче „У свијету лептирова и медвједа“, „Босоного дјетињство“, збирке пјесама „Огњено рађање домовине“, „Ратниково прољеће“. Посљедњом збирком приповиједака „Башта сљезове боје“, за коју је добио Његошеву награду, ведри, чак вјетропирасти Ћопић, како су га многи доживљавали, представио се као писац изузетне мисаоности и стила, али и као разочарани човјек обузет мелахнолијом и суморним слутњама, посебно у уводу књиге у којем пише о стрепњи од „црних коњаника“ – убица шпанског пјесника Федерика Гарсије Лорке. То као да је наговијестило његово самоубиство 1984. у Београду. Остала дјела: романи „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј, бронзана стражо“, „Осма офанзива“, збирке приповиједака „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“.

1915. – Нијемци у Првом свјетском рату у каналу Ла Манш торпедовали британски ратни брод „Формидабл“, усмртивши 547 људи.

1924. – Трећа земаљска конференција Комунистичке партије Југославије у Београду усвојила резолуцију о националном питању, којом је тражено самоопредјељење и добровољни савез југословенских народа. Усвојена је и резолуција о неодрживости поретка успостављеног на основу Версајског мира послије Првог свјетског рата. Ти документи су почивали на доктрини Коминтерне о „империјализму српске буржоазије“ и угњетавању несрпских народа у држави створеној послије Првог свјетског рата. Тако је под видом борбе за националну равнопавност заметнута клица антисрпске политике која се огледала у обрачунавању с бауком унитаризма, чија је логична посљедица био устав СФРЈ из 1974. у који су уграђени снажни конфедерални елементи, што је знатно допринијело крвавом разбијању Југославије почетком деведесетих година 20. вијека.

1925. – У Београду основана илегална штампарија Комунистичке партије Југославије из које је изашао лист „Комунист“ – први централни партијски орган. Послије трећег броја полиција је открила штампарију и ухапсила уредника Мошу Пијаде који је осуђен на 20 година робије.

1925. – Назив главног града Норвешке, познатог као Кристијанија, од 1674. промијењен у Осло.

1942. – На конференцији представника влада САД, СССР, Велике Британије, Кине и још 22 државе у Вашингтону у Другом свјетском рату потписана декларација УН. Потписнице су преузеле обавезу да рат против сила Осовине наставе до њихове капитулације и да с њима не закључују сепаратни мир или примирје.

1956. – Одлуком Уставотворне скупштине проглашена независност Судана, бивше британске колоније.

1958. – Ступио на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице /ЕЕЗ/, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Њемачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. Заједници названој потом Европска заједница /ЕЗ/, сада Европска унија /ЕУ/, 1973. су приступиле Велика Британија, Ирска и Данска, 1981. Грчка, 1986. Шпанија и Португалија, а 1995. Шведска, Финска и Аустрија.

1959. – Револуционарни покрет „26. јул“ под вођством Фидела Кастра побиједио на Куби, а диктатор Фулхесио Батиста је послије потпуног расула њему лојалних трупа побјегао у Доминиканску Републику.

1960. – Проглашена независност француске афричке колоније Камерун, којој је 1959. Париз дао аутономију.

1962. – Западна Самоа постала прва независна држава у Полинезији.

1965. – Под вођством лидера покрета „Ал фатах“ Јасера Арафата формирана Палестинска ослободилачка организација, али су изван ње остале поједине палестинске групе, укључујући Народни фронт за ослобођење Палестине Жоржа Хабаша. ПЛО је у почетку био теорористичка организација, одговорна је за убиство 11 израелских спортиста на Олимпијским играма 1972. у Минхену.

1966. – Предсједника Централноафричке републике Давида Дака војним ударом оборио близак рођак, пуковник Жан Бедел Бокаса. Бокаса је 1976. укинуо републику и прогласио се за монарха Централноафричког царства. С власти је свргнут 1979. и, осим по невјероватним екстравагантностима и расипању државне имовине, упамћен је по страшним злочинима над сопственим народом.

1972. – Умро француски пјевач и глумац Морис Шевалије, заштитни знак француске музичке комедије, који је плијенио шармом и лакоћом и неусиљеношћу пјевачког и глумачког манира. Најзапаженије улоге је остварио у филмским музичким комедијама. Написао је аутобиографију „Мој пут и моје пјесме“. Филмови: „Љубавна парада“, „Насмијани поручник“, „Весела удовица“, „Ћутање је злато“, „Имао сам седам кћери“, „Живот за каријеру“, „Жижи“, „Фани“, „Љубав поподне“.

1973. – Велика Британија, Данска и Ирска прикључиле се Европској економској заједници /ЕЕЗ).

1978. – У ваздуху у близини Бомбаја експлодирао индијски путнички авион „боинг 747“ и несрећу није преживио нико од 213 људи у њему.

1979. – САД и Кина успоставиле дипломатске односе, 30 година послије оснивања Народне Републике Кине.

1980. – Умро италијански политичар Пјетро Сандро Нени, вођа италијанских социјалиста. Као убијеђени антифашиста учествовао је у Шпанском грађанском рату и био је члан Комитета за одбрану Мадрида и политички комесар дивизије. У Другом свјетском рату у Француској га је ухапсио Гестапо. Одмах по ослобођењу земље постао је генерални секретар Социјалистичке партије Италије, а 1945. предсједник. Био је потпредсједник у првој послијератној влади, неколико мјесеци и шеф дипломатије, такође потпредсједник у влади лијевог центра 1963. Дјела: „Историја четири године 1919-1922“, „Шест година грађанског рата у Италији“, „Историја класне борбе у Италији“, „Злочин фашизма у Африци 1936“.

1981. – Грчка је постала десета чланица Европске економске заједнице.

1984. – Султанат Брунеји, мала држава на сјеверозападу острва Борнео изузетно богата нафтом и природним гасом, британски протекторат од 1888, постао је независна држава.

1992. – Сукобљене стране у грађанском рату у Хрватској дале сагласност за распоређивање мировних снага УН.

1992. – Египатски дипломата Бутрос Бутрос Гали на мјесту генералног секретара УН наслиједио перуанског колегу Хавијера Переса де Куељара.

1993. – Чешка и Словачка постале самосталне државе, чиме је престала да постоји Чехословачка, основана 1918.

1995. – У БиХ је, послије посредничке мисије некадашњег предсједника САД Џимија Картера, ступио на снагу четворомјесечни прекид непријатељстава, који су муслиманске снаге 40 дана прије истека рока грубо нарушиле офанзивама на српске положаје на Влашићу и Мајевици, што међународна заједница није пропратила чак ни симболичном осудом.

1995. – Шведска, Финска и Аустрија прикључиле се Европској заједници, чиме је број чланица те организације, садашње ЕУ, повећан на 15.

1997. – Турске трупе поново упале у сјеверни Ирак и турски званичници су саопштили да су том приликом убијена 72 курдска герилца.

1998. – Исламски терористи на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и дјецу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група.

1999. – Званично пуштена у промет јединствена европска валута евро и скоро 300 милиона људи у 11 од 15 земаља ЕУ добило је исту валуту први пут још од времена Римског царства. Банке су почеле да послују с евром три дана касније.

2004. – У Русији ступио на снагу нови закон, којим је омогућено цивилно служење војног рока.

2006. – Ступио на снагу Закон о одбрани БиХ, чиме су угашена ентитетска министарства одбране.

2007. – Румунија и Бугарска примљене у Европску унију.