Централна банка БиХ располаже са више од 400 милиона марака изнад обавезне резерве.
Због тога се често отвара питање: Могу ли се девизне резерве користити у економске и друге сврхе?
Из Републике Српске раније су долазили приједлози да један дио тог новца треба да буде искориштен за санирање економских посљедица пандемије.
Међутим, власт у Федерацији БиХ, на челу са СДА, тада се оглушила о захјеве из Српске.
Ова тема требало би да се нађе на дневном реду нових политичких партнера на нивоу БиХ.
Да ли би новац изнад обавезне резерве у Централној банци БиХ могали назвати мртвим капиталом? Садашње законске регулативе не дозвољавају да буде искориштен, па ни као инвестиција.
Док поједине свјетске економије у оптицај пуштају одређена новчана средства без покрића и тиме крпе економске рупе, код нас стоје на рачунима Централне банке.
Економисти сматрају да би привреда од тога имала корист.
– Да се задржи један дио средстава а једним мањим дијелом да се покуша повећати профитабилност и да се задовоље неке потребе. Ти износи који би се евентуално инвестирали на домаће тржиште би се вратили – појашљава економиста Саша Стевановић.
Са тим је сагласан и члан Управног одбора Централне банке Драган Кулина. Али, подсјећа да је за то потребна измјена закона на нивоу БиХ.
– Са минорним измјенама закона било би могуће дио тих средстава ставити у функцију да се рецимо купе обвезнице ентитета, државе – додаје Кулина.
– Европска централна банка је то радила, Федералне резерве су то радиле, јапанска Централна банка је то радила, то раде сви монетарни системи, само је сад питање да ли смо ми као држава дошли до тог система да то можемо. Не морамо ми управљати девизним резервама 100 одсто, а да ли би могли са 5 одсто – пита Стевановић.
Република Српска је то предлагала прије неколико година. На приједлогу се све и завршило, јер у другом ентитету није било сагласаности. Кочничар је била СДА, подсјећа предсједник Српске Милорад Додик.
– Западна Европа, односно ЕУ, штампала је новац без покрићато што је смањило вриједност евра. Ми не штампамао ништа без покрића. Ми имамо 400 милиона тих средстава који се безразложно задржавају – рекао је Додик.
Тај новац, сматра Додик, требало би искористити за инфраструктурне пројекте.
Постоји начин како ангажовати овај новац, кажу у Централној банци.
– Ја мислим да имамо довољно разлога да се крене у измјене закона у том контексту и да се у неким кризним ситуацијама које постоје та средства ангажују. Постоје модалитети да се средства ангажују а да се не наруши ни валутни одбор нити било шта учини негативно у пословању Централне банке – истакао је Кулина.
– Можемо донијети одлуку да се са покрићем емитује један дио и да то иде на изградњу аутопутева, термоелектране, хидроцентрале. Да не иде у потрошњу већ у инвестиције – закључио је Додик.
Управо инвестиције и инфраструктурни пројекти биће приоритет будуће власти на нивоу БиХ, па би на дневном реду требало да буде питање пуштања у оптицај вишка средстава преко обавезне резерве у Централној банци.
