Како помоћи детету да се повеже са другарима и пронађе пријатеље у разреду, да се у школи осећа пријатно, открива педагог и учитељица Ирина Куликова:
Тим мора бити здрав
Често се дешава да је дете интелектуално и физиолошки спремно за школу, али дође у први разред – а нема ни једног познатог детета. Идеална ситуација је ако иде у школу са децом са којом је ишао у вртић, али то није увек тако. А помоћи детету да нађе своје место у школској заједници је први и главни задатак наставника. Деца се не познају, сва су шаролика, различитог степена развоја и обучености – потребна им је помоћ да се друже. Од тога зависи и академски успех, као и да ли ће школско особље бити здраво или не.
Здрав тим је повезан, дружељубив, у њему се деца међусобно помажу. Зато наставник треба да организује све врсте активности како би ујединио своје одељење. То могу бити организација излета у планину, одлазак у позориште и само неко дружење у школи уз чајанку. И наравно уз учешће родитеља. Родитељи, као и деца, морају да буду уједињени како би једногласно решили свако питање.
Како родитељи могу помоћи
Родитељи такође не би требало да седе скрштених руку: кажу, ово је посао учитељице и нека то ради. Не, ви треба да покренете иницијативу код наставника и питате како да помогнете. Тако родитељи одмах почињу да располажу собом.
Наставници нису роботи, они су такође људи. Ако видимо отвореност родитеља, ако видимо помоћ тата и мама, чак и само у организовању неких једноставних куповина, онда учитељица већ жели да контактира и комуницира са вама другачије, да се понаша другачије према деци, а то је такође важна чињеница. Међуљудски односи су важни. Не ћутите, помози учитељима! Сада постоје веома сложени образовни програми, има много ових програма – није лако не само деци, већ и наставницима.
Дакле, када нам родитељ помогне, када је родитељ отворен, постаје много лакше радити. И дете види да су му мама и тата укључени у његово образовање и испостави се да је лични пример најбољи учитељ. И ученик почиње да се окреће себи, да преузима иницијативу у учењу.
Основна школа је почетак
Захваљујући свему овоме, покреће се важан процес који детету омогућава да схвати значај школе и, што је најважније, одвија се тим билдинг – и то даје плодове. На крају крајева, нормални односи се постављају у основној школи. Ако видимо проблеме у средњој школи, то значи да су они почели већ у основној школи.
Стога је примарни задатак и родитеља и наставника да стално помажу једни другима. Школа не завршава у зидовима школе. Увек вреди запамтити важан троугао: ученик – наставник – родитељ.
Колико дуго траје адаптација
Обично је првачићу потребно 1-1,5 месеци да се прилагоди школи – ово је идеална ситуација, норма. Када се дете на самом почетку школе врати из школе и каже: „Нећу више у школу“, сазнајте зашто. То може бити безазлено, али може бити и аларм за узбуну.
Деца су другачија, неко све детаљно исприча шта су радили, шта се занимљиво догодило, али има више затворених малишана. Али то не значи да их не треба подстицати да нешто кажу. Обавезно питајте шта је ново научио – ово треба научити из вртића. Ако не научите своје дете да дели информације о томе шта се десило у вртићу, о образовном процесу и животу у школи, онда ће се у адолесценцији затворити, а ви никада ништа нећете ништа сазнати. А најгоре је што у овом случају нећете моћи да спречите проблем. Ако тинејџер дође у лошу ситуацију, о томе ћете сазнати само од странаца.
Зато научите да правилно комуницирате са дететом. То не значи да само њега питате, већ и обавезно разговарајте о својим пословима. Комуницирајући на овај начин, дете стављамо на сопствени – одрасли – ниво.
Ако приметите да има проблема, а дете не ступа у контакт и ништа не говори, онда би требало да укључите специјалисте – све школе у држави имају психологе.“