1570 – Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.
1723 – Умро је енглески архитекта Кристофер Рен, на чијем делу је заснована енглеска класицистичка архитектура 18. века. Након пожара у лондонском Ситију 1666, када је изгорело око 13.000 зграда, израдио је урбанистички план за његову обнову и остварио своје највеће дело катедралу Светог Павла (1673-1710).
1815 – По налогу Сулејман паше убијен је Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму.
1873 – Рођен је италијански оперски певач Енрико Карузо, један од највећих тенора у историји опере. Био је посебно цењен као извођач улога у операма Ђузепеа Вердија и Ђакома Пучинија и као интерпретатор италијанске канцоне. Један је од првих певача који је снимио грамофонску плочу.
1885 – Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар.
1888 – Умро је српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије, професор и ректор Велике школе у Београду. Описао је око 80 дотада непознатих биљних и животињских врста, открио ендемско-реликтни четинар познат као „Панчићева оморика“ (Пицеа оморика) и објавио око 30 научних радова. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду.
1899 – Умро је оснивач британске новинске агенције Ројтерс немачки Јеврејин Паул Јулијус фон Ројтер, по којем је названа најстарија светска агенција.
1948 – Принудивши премијера Едуарда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. Овај догађај назван је „фебруарски удар“.
1954 – Египатски председник Мохамед Нагиб је принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, његов близак сарадник приликом обарања краља Фарука I у јулу 1952.
1956 – На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је тзв. Тајни реферат у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.
1964 – Победом над Сони Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је 1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму.
1972 – Совјетски васионски брод „Луна 20“ вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла.
1983 – Умро је амерички писац Тенеси Вилијамс, чувен по психолошким драмама грађеним техником лирске симболике („Стаклена менажерија“, „Трамвај звани жеља“, „Мачка на усијаном лименом крову“).
1986 – Филипински диктатор Фердинанд Маркос поднео је оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину.
1991 – Ирачка ракета „скад“ погодила је, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран. Погинуло је 28 војника, а већи број је рањен.
1993 – Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године.
1994 – Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти.
2000 – Међународни црвени крст саопштио је да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца.
2001 – Умро је сер Доналд Бредман, најпознатији играч крикета у историји тог спорта и најславнији спортиста Аустралије. Он је постао национална спортска икона током 30-тих и 40-тих година прошлог века када је поставио својеврстан рекорд у том спорту.
2003 – Умро је италијански комичар и режисер Алберто Сорди који је, у 60 година дугој каријери, играо у око 150 филмова.
2004 – Умро је Станислав Рињак први регистровани затвореник у нацистичком концентрационом логору Аушвиц.
2004 – Чешки парламент је донео одлуку о слању више од 100 војника у Авганистан, што је прво активно учешће чешких оружаних снага од ИИ светског рата.
2005 – Умро је Питер Бененсон, оснивач Организације за људска права Амнести интернешенел, која је добитник Нобелове награде.
2006 – У Њујорку је умро најпознатији етиопски песник Тсегаје Габре-Медин, чија је песма „Поносан што сам Африканац“ химна Афричке уније.
2012 – Ерланд Јозефсон, омиљени глумац славног шведског редитеља Ингмара Бергмана умро је у 89. години. Играо је у Бергмановим филмовима „Призори из брачног живота“, „Крици и шапутања“, „Јесења соната“, „Фани и Александар“, „Сарабанд“, филмовима Андреја Тарковског „Носталгија“ и „Жртва“ и домаћим филмовима „Вариола вера“ и „Сеобе“.
2014 – Један од највећих шпанских музичара 20. века и фламенко музике, гитариста Пако де Лусија (Франсиско Санчез) преминуо је у Мексику. Сарађивао са чувеним светским музичарима међу којима су Чик Кориа, Џон Меклафлин, Лери Коријел, Ал Ди Меала и Брајан Адамс. Прославила га је композиција „Ентре дос агуас“, а право међународно признање стекао је албумом „Фридаy нигхт ин Сан Францисцо“.
2017 – Холивудски глумци и агенти за таленте окупили су се дан уочи свечане доделе Оскара у Беверли Хилсу пружајући подршку поштовању права имиграната и протестујући потив имиграционе политике председника САД Доналда Трампа.