1703 – Умро је енглески научник и проналазач Роберт Хук, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп и први открио ћелијску структуру биљака. Поставио је основни закон теорије еластичности („Хуков закон“).
1707 – Умро је цар Аурангзеб, најмлађи син цара Џехана, последњи велики могулски владар Индије. Током његове владавине од 1658. Могулско царство је територијално проширено, али је ослабљено изнутра прогонима хиндуизма и фанатичним ширењем ислама.
1808 – Француске трупе под командом маршала Јоакима Мире заузеле су Мадрид.
1847 – Рођен је амерички физичар шкотског порекла Александер Грејем Бел, проналазач електричног телефона 1875. Бавио се истраживањем механике говора и 1872. основао је у Бостону школу учитеља за глувонеме.
1861 – Манифестом цара Александра II укинуто је кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова ослобођено је феудалног односа и добило право да тргује, да се бави занатима и свим пословима у привреди.
1875 – У Париској опери први пут је изведена Бизеова опера „Кармен“.
1878 – Потписан је Санстефански мировни уговор Русије и Турске којим је Русија покушала да „источно питање“ реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске која је обухватила и нека подручја источне Србије, обезбеди превласт на Балкану. Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке извршена је ревизија Санстефанског уговора на Берлинском конгресу у јуну исте године.
1886 – Након српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле су Букурештански мир. Тромесечни рат који је почео краљ Милан Обреновић због припајања источне Румелије Бугарској, знатно је ослабио краљев положај у земљи.
1918 – У Брест-Литовску је потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. Због унутрашње нестабилности и изостанка подршке сила Антанте, совјетска власт била је присиљена да направи велике територијалне уступке и пристане да Немачкој плати ратну одштету.
1924 – Народна скупштина у Анкари укинула је Муслимански калифат и протерала из земље калифа и његову породицу, као део реформи у модернизацији земље председника Кемала Ататурка.
1924 – Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку.
1944 – Амерички војни авиони појавили су се изнад Берлина, први пут у Другом светском рату.
1974 – У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 људи у турском путничком авиону ДЦ-10, који се срушио близу Париза.
1980 – Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио је прве слободне изборе у Родезији (Зимбабве) и потом формирао прву већинску црначку владу.
1988 – Умро је пољски виолиниста Хенрик Шеринг један од највећих мајстора виолине 20. века. Афирмисао се међу врхунске виртуозе већ на почетку каријере (1933) и са широким репертоаром од барокне до савремене музике, приређивао концерте широм света. Гостовао је и на Дубровачким летњим играма.
1991 – Становници Летоније и Естоније су убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
1996 – Конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара победила је на парламентарним изборим у Шпанији, чиме је окончана 13-годишња владавина социјалистичког премијера Фелипеа Гонсалеса.
1996 – Умрла је француска списатељица Маргарет Дирас, аутор више романа међу којима су најпознатији „Модерато кантабиле“, „Бестидници“, „Морнар из Гибралтара“. Написала је и сценариј за филм „Хирошима, љубави моја“.
1996 – У експлозији бомбе подметнуте у аутобус у центру Јерусалима погинуло је 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица.
1996 – Југословенске власти ухапсиле су Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић је након истраге пуштен, јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен је на пет година затвора.
1997 – Најмање 125 људи је погинуло, а више од 450 рањено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенђаб у пуној брзини излетео из шина.
2000 – Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио је ратног команданта снага босанских Хрвата генерала Тихомира Блашкића на 45 година затвора, због злочина које су хрватске снаге починиле над Муслиманима у средњој Босни 1992-94. Апелационо веће смањило је казну Блашкићу на девет година затвора.
2002 – Грађани Швајцарске изјаснили су се на референдуму да њихова држава постане чланица Уједињених нација.
2004 – Србија је добила мањинску владу на челу са премијером Војиславом Коштуницом, који је лидер Демократске странке Србије (ДСС). Влада је изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије (СПС).
2004 – У Француској је законом забрањено ношење муслиманских фереџа у државним школама.
2005 – Авантуриста Стив Фосет прва је особа на свету која је летела око света без прекида. Његова летелица је слетела у Канзас (САД) након скоро три дана проведених у ваздуху.
2008 – Умро је један од највећих италијанских и светских тенора 20. века Дјузепе ди Стефано, који је наступао у највећим светским оперским кућама, укључујући миланску Скалу, њујоршки Метрополитен и бечку и берлинску оперу. Упамћен је и по дуетима са чувеном грчком оперском дивом Маријом Калас.
2009 – Одлуком Окружног суда у Београду рехабилитована је једна од највећих српских глумица Живана-Жанка Стокић, која је за живота била оптужена да је у време Другог светског рата културно и уметнички сарађивала са окупатором.
2010 – Умро је писац и сликар Момо Капор („Фолиранти“, „Провинцијалац“, „Уна“, „Белешке једне Ане“…).
2012 – Присталице врховног верског вође ајатолаха Али Хамнеија освојиле су више од 75 одсто гласова на парламентарним изборима у Ирану и убедљиво поразиле снаге председника Ахмадинеџада. Државни медији навели су да је на изборе изашло више од 67 одсто од 48 милиона Иранаца са правом гласа.
2016 – Током две године грађанског рата у Јужном Судану погинуло је око 50.000 људи, док је 2,2 милиона напустило своје домове због сукоба и глади у тој земљи, према изворима УН.
2017 – У Извештају Америчког Стејт департмента о стању људских права у свету за 2016. годину констатује се пад слободе говора и удруживања широм света и отежан рад опозиционих група и активиста за заштиту људских права.
