1304 – Рођен је италијански писац Франческо Петрарка. Сматра се последњим песником средњег века и првим индивидуалистом у европској поезији. У своје време био је познат и цењен по латинским делима, историјским, филозофским и полемичким списима, а у светску књижевност је ушао збирком сонета „Канцонијер“, посвећених његовој љубави Лаури.
1402 – Монголски кан Тамерлан у бици код Ангоре (сада Анкара) победио је турску војску и заробио султана Бајазита И, који је 1403. умро у ропству. У бици, као турски вазал, учествовао је са одредом тешке коњице српски владар Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, страдалог 13 година раније у Косовској бици, у којој је учестовао и Бајазит.
1654 – Потписан је англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португалије.
1847 – Рођен је немачки постимпресионистички сликар Макс Либерман. Као поборник нових идеја, основао је 1898. Берлинску сецесију, покрет који је на прекретници 19. и 20. века у европским метрополама окупљао противнике уметничког академизма.
1855 – Рођен је војвода Живојин Мишић, један од највећих српских војсковођа. Учесник је ратова 1876-78 и 1885, а у Првом светском рату командовао је операцијама у Колубарској бици, другој великој победи Срба над аустроугарском војском. Написао је неколико војних расправа, од којих је најпознатије дело „Стратегија“.
1866 – У аустријско-пруском рату, у којем је Италија била на страни Пруске, Аустријанци су код острва Виса потпуно разорили италијанску флоту, а погинуло је више од 1.100 људи.
1890 – Рођен је грчки краљ Ђорђе ИИ који је ступио на престо 1922, а већ 1923. је збачен. Вратио се 1935, а након немачког напада у Другом светском рату (6. априла 1941) заједно с владом побегао је у Каиро, затим у Лондон, одакле се вратио 1946.
1917 – Потписана је Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију су потписали српски премијер Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић.
1919 – Рођен је новозеланђански планинар Едмунд Персивал Хилари који је 1953, заједно са Шерпом Тенсингом Норгејом, први освојио Монт Еверест (8848), највиши планински врх на свету.
1923 – Убијен је мексички револуционар, вођа Сељачке револуције 1910, Франсиско Панчо Виља.
1937 – Умро је италијански инжењер Ђуљелмо Маркони, један од аутора бежичне телеграфије. Први је успео да пошаље радио-сигнал преко Атлантика (1901). За радове на бежичној телеграфији поделио је 1909. са Карлом Фердинандом Брауном Нобелову награду за физику.
1944 – Немачки пуковник Клаус Шенк, гроф фон Штауфенберг, покушао је атентат на нацистичког лидера Адолфа Хитлера подметањем бомбе коју је донео и ставио под конференцијски сто током састанка у једној бараци код Берлина. Хитлер је лакше рањен, а завереници су погубљени.
1945 – Умро је француски писац Пол Валери, „класик симболизма“, који се сматра најелитнијим представником француског духа у периоду између два светска рата. Био је члан Француске академије и председник Института за интелектуалну кооперацију при Друштву народа у Женеви („Млада Парка“, „Морнарско гробље“, „Погледи на савремени свет“).
1951 – У јерусалимској џамији Ал Акса убијен је јордански краљ Абдулах. Краљ Јордана постао је 1946.
1954 – У Женеви је склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен рат против француске колонијалне управе у том делу света.
1969 – Амерички космонаут Нил Армстронг постао је први човек који је ступио на Месец. Армстронг је боравио на Месецу два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод „Аполо-11“.
1974 – Турске снаге извршиле су десант на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији.
1976 – Амерички космички брод без људске посаде „Викинг 1“ спустио се после 11 месеци лета на Марс и почео да шаље на Земљу јасне снимке те планете.
1982 – У експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије (ИРА) у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло је 10 британских војника.
1988 – Јужна Африка, Ангола и Куба прихватиле су споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке (Намибија).
1994 – Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао је у посету Јордану. То је био највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан.
1996 – Побуњеници из племена Хуту напали су избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 људи, махом жена и деце.
2000 – Након девет дана преговора завршен је блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није пронађено, а сукоби Израела и Палестинаца су настављени.
2000 – Корзикански националисти прихватили су, након преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме су окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти.
2001 – После 20 година паузе, из Багдада је кренуо први путнички воз ка Турској, који је наредног дана стигао у Газиантеп.
2001 – Немачки лидери су полагањем венаца званично одали пошту официрима за неуспели атентат на Адолфа Хитлера 57 година раније.
2005 – Умро је Чарлс Чибити последњи Команчи „шифрант“ из Другог светског рата. Био један од 14 припадника племена Команчи који је радио-поруке преводио на њихов матерњи језик током „Дана Д“ – искрцавања на Нормандију 1944. године.
2009 – Судско веће Међународног кривичног суда у Хагу осудило је Милана Лукића на доживотну казну затвора, а његовог рођака Средоја Лукића на казну затвора од 30 година због ратних злочина и злочина против човечности над босанским Муслиманима у Вишеграду 1992/94.
2011 – После седам година скривања у Војводини је ухапшен последњи хашки бегунац Горан Хаџић и изручен Трибуналу у Хагу.
2011 – Умро је Лусијан Фројд, један од најпознатијих британских уметника 20. века који је цртао претежно портрете и актове. Његова слика „Надзорница социјалне помоћи спава“ продата је 2008. за 17,2 милиона фунти, поставивши рекорд за најскупљу слику неког живог уметника. Лусијан је био унук психоаналитичара Сигмунда Фројда.
2012 – Убијено је 12 особа, а рањено 50, када је 25-годишњи Американац отворио ватру у једном биоскопу у граду Аурора у Колораду, на премијери филма „Успон мрачног витеза“, најновијег наставка у серијалу о Бетмену.
2013 – Преминула је Хелен Томас (93) дугогодишњи извештач из Беле куће и једна од пионирки ангажмана жена у новинарству.
2017 – Рам Нат (Натх) Ковинд изабран је за новог председника Индије. Ковинд је дугогодишњи припадник групе Национални добровољачки корпус, коју оптужују за распиривање верске мржње према муслиманима.