490. п.н.е. На источној обали Атике код Маратона Атињани победили десетоструко бројнију војску персијског цара Дарија. У бици погинула 192 грчка војника, а Персијанаци имали око 6.000 мртвих. Вест о победи у Атину донео гласник Филипид, претрчавши 40 километара, после чега је умро од премора. По том догађају названа најдужа трка у атлетици.
1494. Рођен француски краљ Франсоа И, који је током владавине освојио Милано, али није успео да се учврсти у Италији. Његову амбицију да постане римско-немачки цар спречио Карло В, с којим је Франсоа И водио четири рата.
1583. Рођен италијански оргуљаш и композитор Ђироламо Фрескобалди, највећи мајстор свог времена, који је композиције за оргуље обогатио новим изражајним средствима. У Италији није имао значајније следбенике, али пресудно утицао на аустријске и немачке барокне мајсторе и на Баха.
1683. Пољски краљ Јан ИИИ Собјецки потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу.
1733. Умро француски композитор и оргуљаш Франсоа Купрен, централна личност музичког живота Париза почетком XВИИИ века, дворски клавсениста и музички учитељ. Написао методику „Уметност свирања на клавсену“.
1772. Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку.
1801. Руски цар Александар И анектирао грузијску краљевину. Источна грузијска краљевина, створена четири деценије раније, прихватила руски протекторат 1783. Русија 1810. анектирала и западну Грузију, која је до тада била под влашћу Отоманског царства.
1848. Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.
1876. Рођен српски политичар, позоришни и књижевни критичар Милан Грол, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке. У Другом светском рату био члан југословенске краљевске владе у емиграцији, а од марта до августа 1945. потпредседник Владе Демократске Федеративне Југославије.
1878. Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п.н.е, постављен у Лондону.
1890. Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. Назив добио по имену тадашњег британског премијера, лорда Солзберија.
1913. Рођен амерички атлетичар Џеси Овенс, који је освојио четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину 1936. Његов тријумф наљутио Адолфа Хитлера, који је напустио почасну ложу како би избегао да се рукује с њим зато што је црнац.
1916. На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније.
1919. Италијанска армија састављена од добровољаца под командом песника Габријела Д’Анунција заузела Ријеку. Град остао под италијанском влашћу до краја Другог светског рата.
1940. Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Леско, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолита.
1943. Немачки командоси у Другом светском рату, на основу наредбе Адолфа Хитлера, отели бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија, ког су нове италијанске власти ставиле у затвор.
1953. Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР.
1968. Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт.
1970. Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Калед.
1974. Војним пучем свргнут са власти етиопски цар Хаиле Селасије, који је 1928. после смрти Менелика ИИ постао краљ, а 1930. цар Етиопије.
1980. У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела.
1989. У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета „Солидарност“ Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.
1994. У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта.
1998. У атентату у Тирани испред седишта опозиционе Демократске партије убијен један од њених вођа Азем Хајдари.
1999. Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору.
2000. У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено.
2001. НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен.