Романије - Љубав побјеђује! 
Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрањо преминуо је у 89. години, након што је недавно хоспитализован због обостране упале плућа. Током живота био је познат по својој скромности и једноставном животу.
Папа Фрањо умро је данас, саопштио је Ватикан.
Папа је био од 14. фебруара у римској болници Ђемели, где су анализе показале да је он у критичном стању и да му отказују бубрези. Љекари су рекли да је папа био посебно подложан плућним инфекцијама јер је као младић оболио од плеуритиса и један дио плућног крила му је тада хируршки одстрањен, преноси Блиц.
Нова ера лидерства у Цркви
Фрања И увео је нову еру лидерства у Римокатоличкој цркви након што је изабран за папу 2013. Као први папа из Западне хемисфере, први из Јужне Америке, први из редова Исусоваца и први који је узео име Фрања, донио је многе реформе у Цркви а пратила га је репутација скромности.
Сам је објаснио да је своје папско име одабрао у част Светог Фрање Асишког.
Међу његовим значајним постигнућима су напори на очувању животне средине и промовисања јединства између католика, некатолика и нехришћана, као и његова историјска извињења жртвама злостављања од стране свештеника.
Рођен у Аргентини као Хорхе Марио Бергољо, папа Фрања је био познат по ставовима који конзервативцима нису увијек по вољи. Био је међу онима од којих се очекивало да би могао да трансформише Цркву и предводи вернике у сенци промена савременог доба. Његова прича је почела без икаквих знакова да ће живот провести у мантији, а камоли да ће стићи доћи до Ватикана.
Рани живот
Папа Фрања рођен је 17. децембра 1936. у Буенос Аиресу, као најстарије од петоро дјеце у породици италијанских миграната, који су Италију напустили 1929. за време Бенита Мусолинија.
Папа је у младости радио као избацивач и чистач. Дипломирао је у области хемијске технологије, након чега је радио у једној лабораторији, и то са чувеном парагвајском биохемичарком и политичком активисткињом Естер Баљестрино.
У 21. години је оболео од пнеумоније и откривене су му три цисте, због чега му је уклоњен дио плућа. Упркос томе, био је добар пливач. Такође је говорио шпански и италијански језик, а служио се њемачким. Од младости је био љубитељ танга, опера, грчке класике, Достојевског, Шекспира, кувања и фудбала. Био је почасни члан аргентинског клуба Сан Лоренцо. Клупску чланарину је плаћао редовно, како је 2013. открио потпредсједник клуба Марчело Тинели. Ипак, одлучио се за свештенички позив и уписао је Богословију.
Фрања је свој прави позив пронашао игром случаја, кад је једног празничног дана пролазио поред цркве и одлучио да се исповеди. Тамо га је један свештеник надахнуо да приступи Цркви. Касније је признао да се као млад богослов заљубио у једну дјевојку, због чега је посумњао да ли ће наставити свој пут.
У новицијат Дружбе Исусове ступио је у марту 1958. У Чилеу је студирао хуманистичке студије и званично постао језуита 1960. кад је положио завет сиромаштва, чедности и послушности. По повратку у Аргентину 1963. завршио је филозофију и теологију у Сан Мигуелу, а сљедеће двије године предавао је књижевност и психологију у Санта Феу и Буенос Аиресу.
Заредио се 13. децембра 1969, да би у априлу 1973. положио своје доживотне завијете, наводи Н1инфо.ба.
Оптужбе за умијешаност у отмицу свештеника
Папа је својевремено у јавности био оптуживан за умешаност у отмицу двојице свештеника, које је рашчинио непосредно пре њиховог нестанка, пише “Глоси”. Испоставило се да су кривци за отмицу били припадници аргентинске морнарице у данима диктатуре у мају 1976, а поједини свештеници су тврдили да је Фрања сарађивао са хунтом. Он сам није причао о својој улози у време диктатуре, све до 2010. кад је рекао да је крио и штитио “неколико” жртава прогона.
У јавности се ријетко појављивао, а кад је то чинио често је критиковао аргентинске власти.
Франческа Амброгети, један од аутора папине биографије, рекла је да је Фрања био стидљив кад је у питању појављивање пред медијима, али и дубоко забринут због социјалних неједнакости међу људима у Аргентини и другим деловима Латинске Америке. Она га је описала као човјека “избалансиране снаге”.
Успон у Римокатоличкој цркви
Фрањин велики успон у Римокатоличкој цркви почео је током ’90-их. Папа Јован Павле ИИ именовао га је 1992. за помоћног бискупа Буенос Аиреса, а у јуну исте године примио је бискупски ред. Након тога је 1997. проглашен и коадјутором, те наследио Антонија Квараћина на месту надбискупа Буенос Ајреса након његове смрти, наводи Н1инфо.ба.
Фрања је 2005. изабран за председавајућег аргентинске бискупске конференције, кад је пажњу привукао његов мото “Бедан, али изабран”.
Као надбискуп путовао је јавним превозом, а становао је у изнајмљеном стану, због чега је прозван “кардиналом сиромашних”. Током живота је био познат по својој скромности и једноставном животу, што је један од разлога зашто је дошао на чело Католичке цркве. Писало се да он сам прави своје оброке, да се храни скромно и да за вечеру узима само воће и пије чај.
Изабран је за новог папу након што је Бенедикт XВИ направио преседан својом оставком 2013. С обзиром на његове године и здравље он се није сматрао фаворитом, па је ова вијест изненадила многе.
Папа Фрања инаугурисан је 19. марта 2013. као поглавар Ватикана и Католичке цркве. Службу је преузео на празник светог Јосипа, заштитника Цркве.
Управљање Црквом на раскрсници
Руковођење Црквом преузео је кад се ова институција нашла на раскрсници.
Почетком 21. века римокатолици су чинили више од шестине светске популације, али су скандали – посебно они везани за свештеничка сексуална злостављања који су се појавили 1980-их и 1990-их, поткопали углед цркве. Фрања је већ на почетку позвао на духовну обнову унутар цркве и на већу пажњу за муке сиромашних. Током посете холандских бискупа у децембру 2013. године, папа Фрања се молио за жртве сексуалног злостављања и позвао бискупе да се обрате тим жртвама и њиховим породицама.
Остаће запамћен и по декрету за транспарентније управљање добротворним фондовима и пооштравање контроле финансија Ватикана, након скандала са куповином луксузне некретнине у Лондону.
Иако противник контрацепције, 2015. је рекао да католици “не треба да се паре као зечеви”, већ да имају “одговоран приступ родитељству”. У Канади се 2022. извинио америчким староседеоцима због “зла које су им нанели хришћани”. Такође је одржао истополна грађанска партнерства, наводећи да “хомосексуалци имају право на породицу”, да су “и они божја деца” и да “није злочин бити геј”, што је био дотад најконкретније изражен став папе о геј паровима, изнет у документарцу у режији Јевгенија Афиневског. “Адвокат”, најстарији геј часопис у Америци, прогласио га је још 2013. за личност године.
Папа је такође више пута позивао на мир у Гази и Украјини. Пред смрт је из болнице упутио поруку коју је посветио управо Украјини и Гази.
– Док понављам да сам уз патнички украјински народ, позивам вас да се сјетите жртава свих оружаних сукоба и да молите за мир у Палестини, Израелу и на цијелом Блиском истоку, у Мјанмару, Кивуу и Судану. Последњих дана примио сам много порука љубави, а посебно су ме дирнула писма и цртежи дјеце. Хвала вам што сте уз мене и на молитвама утехе које сам примио из цијелог свијета! – навео је папа у поруци из болнице, позивајући вернике да се моле за њега.
