1316 – Рођен је Карло IV Луксембуршки, краљ Чешке од 1346, римско-немачки цар од 1355. У Прагу је основао први универзитет у Средњој Европи (1348).
1610 – Верски фанатик убио је у Паризу француског краља Анрија IV (Хенри), првог монарха из династије Бурбона.
1643 – На француски престо дошао је четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XИИИ. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.1811 – Парагвај је прогласио независност од Шпаније.
1900 – У Паризу су отворене друге Олимпијске игре савременог доба, на којима су први пут учествовале и жене.
1912 – Умро је шведски писац Август Стриндберг, један од најзначајнијих и најутицајнијих драмских писаца 20. века („Госпођица Јулија“, „Отац“).
1932 – У Лондону је умро политичар, историчар и економист Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије. Као шеф српске дипломатије, потписао је 1881. тајну конвенцију са Аустро-Угарском. Први је у Србији почео да изучава привредну историју.
1940 – Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама. Погинуло је око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
1948 – Проглашена је држава Израел, осам часова пре окончања британског мандата у Палестини. Први председник нове државе постао је Хаим Вајцман, а премијер Давид Бен Гурион.
1955 – У Варшави су уговор о оснивању Варшавског пакта потписале Албанија, Бугарска, Мађарска, Немачка Демократска Република, Пољска, Румунија, СССР и Чехословачка.
1968 – Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила је почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.
1973 – Лансирана је прва америчка васионска лабораторија, Скајлаб И.
1989 – Вођа перониста Карлос Менем постао је председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса (Ангелоз).
1991 – Самоубиство је извршила Ђанг Цхинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга (Зедонг), једног од вођа „Културне револуције“ (1966-1976).
1992 – Главној улици у Београду, Улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у Улица краља Милана.
1998 – Умро је амерички певач и филмски глумац Френк Синатра, који је светску славу стекао низом музичких хитова „Странци у ноћи“, „Њујорк, Њујорк“ и као добитник Оскара за улогу у филму „Одавде до вечности“.
1999 – У НАТО бомбардовању СР Југославије погођена је колона избеглица код села Кориша, на Косову. Погинуло је 87 људи, међу којима је највећи број деце.2001 – Савет НАТО одобрио је повратак војске и полиције СРЈ у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја.
2001 – Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио је на посланичким изборима у Италији и формирао 59. италијанску владу од 1945.
2003 – После близу 40 година планирања и дебата, отпочели су подземни радови на заштити Венеције од тоњења.
2008 – Британски национални архив објавио је више од 1.000 страница тајних докумената о неидентификованим летећим објектима (НЛО) на британском небу током 1970-их и 1980-их година.
2009 – Европска комисија је изрекла америчком Интелу, највећем светском произвођачу микропроцесора, рекордну казну од 1,06 милијарди евра због злоупотребе доминантног положаја на тржишту.
2011 – Експериментални авион на соларни погон је после 13 сати лета слетео у Брисел. Летелица је пројекат швајцарског авијатичара и лекара Бертрана Пикара, којом је пилотирао Андре Борсберг.
2013 – Америчко Ратно ваздухопловство је изнад Атлантика тестирало беспилотну летелицу „X-47Б“, величине борбеног авиона. Летелица може да слеће и полеће с носача авиона, што значи да може бити коришћена широм света, без потребе да се тражи дозвола других држава за прелет до циља.
2018 – Амбасада САД у Израелу пресељена је из Тел Авива у Јерусалиму у складу са одлуком председника Доналда Трампа донетом крајем 2017 године. Овај догађај изазвао је протесте Палестинаца на граници Израела и појаса Газе и у сукобима протестаната са израелском војском страдало је више десетина људи.
