У својој књизи за 33. петак по Педесетници, Свети Теофан Затворник пише о томе како само континуирани труд на усавршавању врлина води ка стварном познању Господа, упозоравајући да вера без дела остаје слепа.
Свети Теофан Затворник за 33. петка по Педесетници пружа дубоко духовно упутство, истичући важност сталног напора у развијању хришћанских врлина. Он нас подсећа да сама вера, ако није подржана делима, може остати без правог ефекта и, како апостол Петар каже, бити „нерадна и неплодна за познање Господа“.
„Набројавши врлине за које треба да имамо сву ревност по примању благодатних сила, апостол је као подстрек још навео: Кад ово све имате и умножава се у вама то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа (2.Пт.1,8).
Које су то врлине већ је наведено у поуци за понедељак. Сада додајмо још и то, да њих не треба само једном показати, већ их свагда у себи носити. Њих треба укоренити у души и не дозволити да остану на једном степену, већ их све више и више умножавати и разрастати у сили и плодности. Само у том случају, говори (апостол), нећеш бити нерадан и неплодан за познање Господа нашег Исуса Христа.
До познања Господа долази онај који верује у Њега и исповеда га. Ти кажеш да верујеш! Пази само да та вера не буде без дејства и неплодна. Шта треба да радим да моја вера не би била таква? Труди се у свакој врлини. Где су они који тврде да је довољно само веровати и да осим тога ништа није потребно?! Ко тако мисли – слеп је (2.Пт.1,8-9).“
