Незапосленост у БиХ расте из године у годину, а надлежни по свему судећи не раде ништа по том питању. Привлачење инвеститора, отварање фабрика и олакшице послодавцима у овој земљи одавно не постоје па је резултат тога одлазак радне снаге и чак 43 хиљаде отказа у само прва четри мјесеца ове године.
У односу на прошлу годину, у првом кварталу ове године преко 43 хиљаде становника у БиХ остало је без посла. Разлози за то су, тврде економисти одлазак радно способног становништва у земље западне Европе, те значајно повећање минималне цијене рада прво у Федерацији БиХ, а затим и у Републици Српској.
„Прве процјене су говориле да је по основу такве одлуке које није пратила стварне могућности и издатке послодаваца, негдке око 7 или 8 хиљада радника остало без посла. Прошле године смо имали сличну одлуку у Републици Српској која није пратила степен економске активности и могућности послодаваца, и по том онову је остало 1000 радника без посла“, каже економиста Миленко Станић.
Овај податак за популацију БиХ која нестаје, је аларманат упозорава еконимиста Светлана Ценић и додаје да је БиХ дубоко задужена земља те се поставља питање, ако нема радника, нема прихода, нема трошења, нема ПДВ-а, ко ће вратити дугове?
„А, никога то не брине. Пад индустријске производње, видите у Републици Српској, па је ваљда ту спољни непријатељ крив. Дрвна индутрија у краху, а шуме Републике Српске у минусу, то је ужас. Тих 43 хиљаде више незапослених и уз пад производње и извоза, значи да те дугове заиста неће имати ко да отплаћује и онда ће се још теже нешто моћи санирати . Можда ћемо увозити радну снагу да неко други враћа наше дугове“.
Иако је у БиХ све више незапослених домаћој привреди већ одавно недостаје недостаје квалификоване радне снаге.
„Млади људи који завршавају занате, средњу школу или високу видјели су како овај систем функционише и да је далеко лакше убацити се у неку јавну институцију. То све деморалише и не стимулише те људе да раде у реалном сектору, а без реланог сектора нам нема опастанка, јер он ствара вишак вриједности. Ако нагомиламо огроман број људи у стварима који нису везани за привреду, а сада је такво стање ствари, заиста нисам оптимиста“, истакао је предсједник Привредне коморе Сарајевско романијске регије Љубиша Танић.
Економиста Предраг Млинаревић наглашава да се у БиХ биљежи констатни пад запослености и да је потребно провјерити у ком сектору се то дешава.
„И да видимо ако је то узроковани одређеним опорезивањем рада изнад онога што је прихвалтљиво послодавцима да се размишља о растерећењу рада кроз одређено смањење доприноса, или неке друге начине како би се повећавале плате радника, уз пропраћену могућност да то буде на одржив начин урађено. То је могуће само ако се држава одрекне једног дијела својих пореских прихода, а на корист послодаваца“.
Економисти упозоравају да је потребно провјерити и евиденције Завода за запошљавање, гдје су људи годинама на списку, а раде на црно или су запослени у иностранству.
Још један скривени показатељ великог пада запослености у БиХ могао би бити и тај да су послдавци усљед повећане минималне цијене рада па самим тим и већих намета према држави, одјавили раднике али их задржали на пословима, што наноси велику штету држави али прије свега тим радницима.
