Цијене нафте и нафтних деривата у Републици Српској су, као што се и очекивало, због стања на свјетским берзама, након петнаестак дана коначно пале у просјеку за 5 фенинга у просјеку, али као што устаљена пракса налаже, цијене основних животних намирница остале су исте, без обзира на ову чињеницу.
Један од бројних проблема на нашем тржишту јесте формирање цијене горива на нашим пумпама. И дјеца већ знају да када гориво забиљежи скок на лондонској или њујоршкој берзи, већ сутра или прекосутра скочи и на нашим пумпама, бе обзира на залихе, али када појефтини на свјетаком тржишту, потребно је и по 15 дана да појефтини и код нас. Нафташи то онда правдају залихама набављеним по скупљој цијени.
“Ми смо дошли у ситуацију да се грађани не буне. Да немамо инспакције. Када су послали инспекције прије двије године, када је уведена маржа од 25 фенинга, констатовано је да је у Републици Српској наплаћено 3,5 милиона КМ, у ФБиХ милион ипо. Он су израчунали да им је јефтиније да држе непоштену цијену према купцима, па да плате казну, јер не постој онај елемент, који смо имали када је Пореска управа била у Бањалуци, која би црвеном треком опасала бензинску пумпу и неби дозволила да се продаје гориво недељу дана, тако да знамо ко нам завлачи руку у џеп”, рекао је економиста Зоран Павловић.
Још већи проблем је у томе што, када скочи цијена горива, у стопу су га прате цијене хране, кућних потрепштина, одјеће и свега осталог, али када се цијене на бензинским пумпама коригују у негативном смјеру, произвођачи и трговци се праве као да се ништа није десило, не одричући се достигнутих цијена.
У БиХ цијене се формирају слободно, нема одговорности ни покретања иницијатива од стране надлежних органа и агенција које би свакако требале да реагују на овакве појаве, рекла је Снежана Шешлија, предсједник Удружења за заштиту потрошача „Топер“ из Добоја.
“Суштински је смањена одговорност институцја да размишљају о својим грађанима. Слободно формирање цијена значи да мож и да се снизи цијена за 3%, 5% или 30%, сасвим свеједно, јер се не прича о слободном формирању када нешто поскупи. Истог момента ви ујутро добијате нову цијену. Према томе, ја мислим да институције мало треба да поведу рачуна и о том социјалном фактору и грађанину као главном потрошачу, јер ко је тај који доприноси пуњењу буџета кроз порезе и акцизе него ми”, упитала је Шешлија.“
Парадокс је што је вакво стање у складу са законом, али није законито, каже Шешлија. Ниједна законска регулатива не говори о овом питању, а логично је да се то, ако институције саме не реагују, мора регулисати кроз закон, јер закон се, каже Шешлија, ипак мора поштовати.
