Извршни одбор Међународног монетарног фонда завршио је редовне консултације по члану ИВ са Босном и Херцеговином и послао алармантну поруку – економија показује отпорност, али ризици и даље пријете. Политичка нестабилност, глобални турбуленције и дубоко укоријењени структурни проблеми коче снажнији напредак.
Раст спор, потенцијал ограничен
Према ММФ-у, раст БДП-а у 2024. износио је 2,5 посто, док се ове године очекује благо успоравање на 2,4 посто. Дугорочно, раст би до 2027. могао досегнути три посто – максимум који БиХ може постићи без озбиљних реформи. Приватна потрошња и извоз покрећу економију, али дубоки структурни проблеми и даље ограничавају перформансе земље.
Инфлација поново расте
Након наглог пада 2024., инфлација је у порасту. Просјечна стопа у мају износила је 2,3 посто, док се базна инфлација одржава око четири посто. ММФ предвиђа просјечну инфлацију од 3,8 посто током 2025. због раста цијена увозне хране, уз средњорочну стабилизацију на два посто. Девизне резерве БиХ износе девет милијарди еура и покривају седам мјесеци увоза, док дефицит текућег рачуна износи око четири посто БДП-а. Кредитна активност приватног сектора успорава на 7,7 посто.
Оштра оцјена: политичка и економска криза
Економски аналитичар Дршко Аћимовић тврди да је ММФ БиХ оцијенио оштрије него раније. „Политичка ситуација у земљи достиже критичну тачку, а фискалних мјера на државном нивоу нема. Разлике између ентитета и системски поремећаји онемогућавају нови аранжман ММФ-а“, упозорава Аћимовић. Он додаје да БиХ пријети црна листа због арбитража, нетранспарентног задуживања, јавних набавки под ознаком тајности и других неправилности. „Све ово сврстава БиХ на сам врх по криминалу и корупцији у региону“, наглашава Аћимовић.
Спољни ризици и инфлација под притиском
ММФ упозорава на успоравање европске привреде, нестабилне цијене енергената и могуће политичке тензије пред изборе 2026. године. Снажан раст плата и кредита могао би додатно појачати инфлацијске притиске.
Позитиван сигнал долази од процеса приближавања Европској унији, који може подстаћи инвестиције и убрзати реформе. Директор ММФ-а поручује да фискална политика мора бити фокусирана на консолидацију, јачање резерви и ефикасну јавну потрошњу, уз избјегавање повећања дефицита. Препоручене мјере укључују јачање независности Централне банке, креирање фонда за финансијску стабилност, постепено укидање субвенција у енергетици, увођење цијене угљика, борбу против сиве економије, дигитализацију и јачање институција. Хитна имплементација MONEYVAL препорука кључна је да БиХ не заврши на „сивој листи“ међународних надзорних тијела.
