Фото: Јелена Маринковић

По благослову Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Хризостома данас су у Цркву Светог пророка Илије у Сокоцу пренесене мошти свештеномученика Велимира Мијатовића, који је страдао од комуниста по завршетку Другог свјетског рата у близини села Закомо, код Рогатице, гдје је и сахрањен. Био је парох „Гласиначко – кушутичке“ парохије, а као млад свештенослужитељ, обављајући ревносно своју пастирску дужност, одликован је црвеним појасом од стране митрополита Петра Зимоњића 1935. године. Данас су, уз присуство његових потомака, који су дошли из Амстердама, мошти свештеномученика Велимира враћене у родно мјесто – Соколац.

Овај историјски догађај окупио је представнике из духовног, политичког и јавног живота, као и велики број вјерног народа Романије. Митрополит Хризостом је у бесједи нагласио да ако неко изгуби живот ради Христа, он неће бити изгубљен, већ сачуван у руци и на длану Господњем.

– Свештеномученик Велимир данас је поново са нама, као слуга Божији. То је за нас, драга браћо и сестре, велики благослов и утјеха, јер свако ко за Христа страда, вјечно живи и никад не нестаје. Он је свој живот дао за вјеру, за оточаство, за Христа, истину, љубав и правду. Гдје су данас они који су га убили и по чему их се ико сјећа, осим по злу и злочину који су чинили српском народу – казао је митрополит.

Фото: Јелена Маринковић

Унук свештеномученика, који такође носи име Велимир Мијатовић, рекао је да ово велики дан за његову породицу.

– Преносом моштију, мој дјед се вратио у свој град, међу свој народ. Сматрали смо да је ова одлука најисправнија и потрудили смо се да је испунимо – додао је он.

Јелена Мијатовић, снаха свештеномученика Велимира, није крила сузе и емоције, које су је обузеле поводом овог значајног догађаја.

– Током протеклих годину дана, много напора смо уложили како би ова прича имала срећан завршетак и веома сам поносна на све што смо урадили. Живот ме је одвео у иностранство и када сам отишла у пензију, први задатак, који сам себи поставила, био је да нађем гроб и успјела сам. Захваљујем се свима који су ми помогли – истакла је Јелена, која је такође рођена у свештеничкој породици.

Један од заслужних људи поводом овог светог чина је Милорад Љубинац, прота у мировини.

– Дружио сам се Велимировим братом Јосифом, угледним грађанином Сокоца. Често смо разговарали о страдању свештеномученика Велимира, као и о њиховом брату Војиславу, за чији се гроб не зна гдје је. Прича да се пренесу мошти покренула се много раније, али из одређених разлога, одложена је до сада. Битно је подсјетити да је ријеч о честитом и добром свештенику, који је много тога учинио за свој народ. За вријеме Другог свјетског рата прихватао је избјеглице, смјештао и снабијевао их храном. Нажалост, када је у слободи, по завршетку рата, дошао да обиђе свој народ и своју парохију, комунисти су га пресрели на путу за Рогатицу и стријљан је заједно са својим ђаком – подсјетио је прота Милорад.

Фото: Јелена Маринковић

Начелник општине Соколац Милован Бјелица истакао је да је ово дан који ће остати забиљежен у историји Романије.

– Иницијатива да се свештеник Велимир сврста у ред свештеномученика покренута је за вријеме блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја. Са правом можемо рећи да је овај догађај круна свега онога што се радило на Романији у посљедњих тридесет година, када је ријеч о духовној обнови – додао је он.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је, на засиједању у обновљеном манастиру Житомислићи, 2005. године прибројао двадесет седам свештеника, који су стрељани у току и послије Другог свјетског рата у ред свештеномуленика, међу којима је и свештеномученик Велимир Мијатовић.

Јелена Маринковић
Рођена 28. августа 1989. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. Дипломирала је Новинарство 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У ЈП "Инфо центар" Соколац запослена од 2015. године. Тренутно обавља функцију главног и одговорног уредника.