Наша кошаркашка репрезентације имаће још једну, последњу, прилику да се домогне Олимпијских игара у Токију 2020. године, али ће „орлове“ чекати јако тежак пут до визе за Јапан…

Оно што је јасно јесте следеће, до Олимпијских игара мораћемо тежим путем, а тај пут могао би да нашу репрезентацију споји са Хрватском и то у Београду.

Ипак, до тог дуела дели нас неколико (не)премостивих препрека, а видећемо како ће се одвијати ситуација по овом питању.

Па, кренимо редом…

КВАЛИФИКАЦИОНИ ТУРНИР – Хрвати, Словенци, а Црногорци извисили

Већ се зна да су европске селекције које су обезбедиле учешће у олимпијским квалификацијама преко Мундобаскета: Србија, Чешка, Пољска, Литванија, Италија, Грчка, Русија, Немачка и Турска.

Као најслабија европска репрезентација извисили су Црногорци.

Две европске вајлд карте ће бити додељене највероватније Хрватској и Словенији које су најбоље по ФИБА рангирању од преосталих европских селекција које нису играле на Мундобаскету. Мада, ФИБА задржава право да позивнице не подели по ренкингу. Тако би на пример Летонија, Израел или Црна Гора могли да добију позиве пре Хрвата. Ипак, то се скоро сигурно неће десити…

Што се тиче учесника квалификационих турнира за Олимпијске игре са осталих континената, преко Мундобаскета су места обезбедили: Нови Зеланд, Бразил, Венецуела, Порторико, Доминиканска Република, Канада и Тунис.

По две вајлд карте припашће Африци и Азији. Африканце ће највероватније на Олимпијади престављати Ангола и Сенегал који су заузели своје место и на Светском првенству. Азијати ће сасвим сигурно једно место препустити Кини, док за друго конкуришу Јордан, Филипини, Либан, Јужна Кореја… Из Америке треба очекивати сигуран позив Мексику, а други Уругвају, Панами или неком трећем.

ДОМАЋИНИ ТУРНИРА – 3.200.000 евра за турнир у Београду

Долазимо до можда и најбитнијег сегмента квалификација, домаћинство турнира. Нема сумње да би Србији помогла крцата „Штарк“ арена и велики број наших навијача који би погурали кошаркаше ка Токију. Многи се добро сећају да је Србија већ била домаћин квалифиационог турнира 2017. године и обезбедила пласман на ОИ. Већ сада се зна да ће навала бити велика. Прошли пут су домаћини били Србија, Филипини и Италија. Сада ће бити један домаћин више.

Прошли пут је организација квалификационог тунира у Београду коштала 3.200.000 евра, од чега је држава Србија покрлила већи део, а остатак спонзори и улазнице. Дакле, не баш тако јефтинија, али сигурно исплатива могла би да буде организација у престоници Србије.

ЖРЕБ И НОСИОЦИ – Србија у првом шеширу, али…

Екипе ће бити рангиране на основу ФИБА ранг листе у јануару следеће године, а по њој би наша репрезентација сигурно требало да буде носилац. По актуелном стању ствари, носиоци уз Србију још би требало да буду Грчка, Литванија и Словенија. У другом шеширу би били Хрватска, Русија, Бразил и Италија, у трећем Мексико, Порторико, Турска и Доминиканска Република, у четвртом Венецуела, Немачка, Канада и Чешка… Неке позиције на ранг листи ће се сигурно променити после овог Мундобаскета, очекују се скокови Чешке и Пољске, али носиоци би требало да остану исти.

У теорији, Србија би могла да заврши у групи са Хрватском, Турском, Немачком и још неким слабијим екипама. У том случају би домаћинство турнира било битан фактор.

Термини мечева ће бити вероватно у јуну, што значи и ранија репрезентативна окупљања и готово сигурно већу неизвесност око одзива неких играча. Поготово оних из НБА лиге.

Дакле, чека нас тежак пут, али се надамо да ће поново турнир бити одржан у Београду и да би уз велики спектакл Србија могла да испрати кошаркаше у Токио.