Име Романије вијековима су свијетом проносили умни и школовани становници овог краја. Иако су одлазили у велике градове, истицали се у напредовању и знању и постајали цијењени људи, нису заборављали соколачку варошицу у којој су стасавали. Гимназија у Сокоцу некада је важила за једну од најквалитетнијих образовних установа у окружењу, а да је квалитет задржала и данас доказао је деветнаестогодишњи Милош Радовић. Он је ученик генерације школске 2018/2019. године, носилац општинског признања Златна значка, државни шампион у плесу и финалиста Европског првенства прошле године. Ипак, његова оствареност најбоље се може измјерити чињеницом да је на пријемном испиту Факултета техничких наука у Новом Саду од 2.900 кандидата био први на листи.

Када данас гледа на школовање иза себе, тврди да није било тешко задржати просјек оцјена од 5.00 јер је континуирано радио.

– Настојао сам да сваког дана проширујем своје знање, а када стичеш нова сазнања резултати не могу изостати. Мени је управо то одувијек био приоритет, а не оцјене, које су у суштини само бројке и које никада нису мјеродавне. Због креативности коју пружају, највише су ме привлачиле природне науке – математика, физика и информатика. Њих не учимо напамет, једино је важно препустити се осјећају и размишљати, што сам много волио, а морам признати да смо имали веома добре предаваче у школи – открио нам је Милош на почетку разговора и додао да, такође, воли изучавати стране језике.

Он се по учењу истакао и у нижим разредима те је као ђак генерације завршио и основно образовање. Био је укључен у бројне ваннаставне активности, а остваривао је и запажене резултате на бројним школским такмичењима.

– У млађем узрасту такмичио сам се из различитих предмета, освајао награде за ликовне и литерарне радове, а током средњошколског образовања одмјерио сам знање са ученицима из региона и Српске у математици, физици и информатици. На регионалним такмичењима увијек сам освајао прва три мјеста, али овом приликом истакао бих осмо мјесто међу двадесет четири најбоља математичара у РС. Додатну наставу сам радо похађао, из разлога што смо прелазили много теже области у односу на градиво на редовним часовима, које је прилагођено свим ученицима и које могу да испрате они који брже, али и спорије савладавају знање. Рад на додатним часовима је много занимљивији. Ту нема шаблона већ развијамо логику и свијест припремајући се за даља усавршавања – искрен је овај младић.

Искуство за памћење

Захваљујући труду, залагању и постигнутом успјеху, Милош је доживио једно искуство за памћење. Његово краљевско височанство престолонасљедник Александар Карађорђевић традиционално сваке године у оквиру Фондације Престолонаследника Александра II за културу и образовање приређује пријем на Белом двору за најбоље ученике завршних разреда из Србије и Републике Српске. Заслужено, у реду међу најбољима, био је и овај млади Сокочанин.

Са једне стране било је прелијепо гледати Бели двор голим оком, а са друге добро је знати да се неко брине, издваја вријеме и цијени резултате младих људи који су тек на почетку својих животних путева. Овим пријемом је показано да се не раздвајају ђаци Републике Српске од ђака Србије, да смо један народ у двије републике, које се прожимају. Ово искуство ће нам засигурно значити у будућности – рекао нам је Милош и додао да му ништа мање није важно овогодишње општинско признање, јер бити препознат и награђен у средини у којој је човјек поникао, додатни је подстрек за корачање до нових резултата.

Сигуран у своје знање

На пријемни испит, који је одржан 1. јула, отишао је сигуран у своје знање, али није очекивао да ће се међу 2.900 кандидата показати као најбољи.

– Од тога је 1.500 пријављених полагало П1 – најтежи пријемни испит на Факултету техничких наука. Састављен је од десет математичких задатака, који се рјешавају по петнаест минута интензивног писања, а максимални број бодова износио је шездесет. Иако комплексни, мени лично нису били претјерано тешки, јер сам одраније имао увид у такмичарске задатке са којима сам се већ сусретао. Било је потребно добро познавање свих математичких области, формула и високи степен концентрације. Интензивно сам се припремао мјесец и по дана, али сам се усавршавао и на додатним часовима код професорице Бојане Беатовић, која ми је увијек излазила у сусрет и помагала уколико сам нисам могао да се изборим са тежим задацима. Коначна ранг листа ме је веома изненадила. Конкуренција је била изузетно јака, довољно је поменути да су били кандидати из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Македоније и Мађарске. Факултет је атрактиван, посједује лабораторију опремљену по најновијим стандардима те смјерове којих нема нигдје у окружењу. Зато није случајно што су бројни ђаци из Београда студенти на новосадском универзитету – истакао је Милош.

Овај свестрани деветнаестогодишњак доноси нам још једну занимљиву причу. Од 2010. године члан је Плесног клуба „Ника“ из Сокоца; такмичи се у неколико плесних дисциплина и током девет година истакао се у БиХ, али и на интернационалним, европским такмичењима и свјетским куповима.

– У питању је плес 20. и 21. вијека; такмичим се у дисциплинама хип хоп и диско денс, а у посљедњих неколико година и у категорији стрит денс шоу, која је најзахтјевнија јер прожима све врсте плесова кроз глуму и чији се квалитет заснива на нама самима колико ћемо доживјети лик који, без иједне ријечи, желимо дочарати. Наступамо на најпрестижнијим такмичењима као што су балканска првенства на којима узимају учешће плесачи из Словеније, земље која је број један када је ријеч о овој активности. Током свих година било је доста запажених медаља, међутим највећи успјех сам постигао прошле године у новембру на Европском првенству у Скопљу, нашавши се у финалу. Такмичио сам се са професионалним плесачима, којима је плес занимање, а не рекреација – подијелио је са нама искуства Милош, који је један од ријетких младића који се одлучују бавити плесом, бар када говоримо о нашој земљи.

– На почетку је било доста предрасуда, међутим, мени то никада није представљало проблем, јер нисам особа која подлијеже притиску и туђим мишљењима. Важно ми је да испуним свој циљ и да радим оно што волим. Плес је мушка и женска дисциплина, иако се код нас не доживљава тако. Када се пређу границе земље, нађете се међу плесним клубовима у којима има и до седамдесет одсто мушких плесача. Многе стране земље по традицији његују плес, као што је то код нас фолклор. Као што није срамота бавити се фолклором у савремено доба, не би требало бити срамно бавити се плесом. Свако има право на своје мишљење, али сматрам да нико не треба да осуђује друге. Људима који имају предрасуде препоручио бих да се окрену себи, јер када у себе улажемо онда немамо времена да мислимо о другима, а самим тим смо много срећнији – закључио је он.

Подршка родитеља и млађег брата

Заслуге за личност у какву је израстао, Милош приписује својим родитељима, који су га увијек подржавали, нису инсистирали да буде најбољи ђак, пустили су га да сам доноси своје одлуке и бира животни правац. Велику подршку за све што је остварио каже да је имао од двије године млађег брата, са којим је растао и одрастао, те од пријатеља и наставника. Иако тек деветнаестогодишњак, овај зрели младић, за крај нам је рекао да нема дугорочне планове, јер живи садашњост. Због тога нам је успио открити само да ће, поред надограђивања знања током факултетског образовања, настојати да се бави спортом или неком другом физичком активношћу, зато што сматра да је човјеку потребно и једно и друго.

Јелена Маринковић
Рођена 28. августа 1989. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. Дипломирала је Новинарство 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У ЈП "Инфо центар" Соколац запослена од 2015. године. Тренутно обавља функцију главног и одговорног уредника.