Њемачки дипломата Кристијан Шмит, кога у Републици Српској не признају за високог представника на корак је до нове интервенције.
Овога пута интервенција би се могла тицати Изборног закона БиХ, односно увођења нових технологија, првенствено скенера и биометријске идентификације бирача.
Иако се у јавности недавно појавила информација да би Шмит могао наметнути и рјешења која се „поклапају“ с онима за избор члана Предсједништва БиХ по моделу ХДЗБиХ, Рапортови извори тврде да Шмит, барем у овом тренутку, нема такве намјере и да је фокусиран на измјене које се односе прије свега на заштиту интегритета изборног процеса.
Интервенција и на буџет?
– За сада се разматрају начини и модели према којима би у Изборном закону БиХ било прецизирано да од наредних, општих избора у БиХ на свим бирачким мјестима буде обавезна примјена скенера и биометријске идентификације бирача, али и видео надзора. Зна се да је измјенама Изборног закона БиХ које је Шмит наметнуо прошле године, увођење нових технологија и то као пилот пројект било обавезно само у ограниченом броју општина у ФБиХ и у РС и за тај изборни циклус, а сада би се та обавеза односила и на наредне и све будуће изборе у БиХ и на сва бирачка мјеста и све изборне јединице у земљи – каже Рапортов извор.
Међутим, све када би и Шмит уврстио ову одредбу у Изборни закон БиХ, она је непроводива док се за нове технологије не обезбиједе новчана средства. Према ранијим процјенама Централне изборне комисије за увођење нових технологија у изборни процес у БиХ, потребно је око 112 милиона КМ.
ЦИКБиХ је правовремено, још почетком ове године са свим информацијама и свим аспектима увођења нових технологија на изборима, посебно њиховом значају за транспарентније и поштеније изборе упознао и Парламентарну скупштину БиХ и друге надлежне институције.
Али, Савјет министара БиХ и министар финансија Срђан Амиџић оглушили су се о захтјеве ЦИК-а, па у овогодишњем буџету није предвиђен новац за ЦИКБиХ за те намјене, како би Комисија могла правовремено провести процедуру јавних набавки.
Додатни проблем је и то што Предсједништво БиХ није усвојило овогодишњи буџет, јер не пристају на оно што су им „сервирали“ Амиџић и Савјет министара БиХ, нарочито због начина исплате дуга у афери ‘Виадуцт’, па Парламент БиХ још није ни разматрао буџет, нити је дошло до евентуалне могућности да се кроз амандмане у Парламенту БиХ покуша осигурати новац за те сврхе.
Како су Шпирић и Човић игнорисали захтјев Представничког дома
Рапортови извори пак тврде да би Шмитова интервенција требала ићи и у правцу доношења одлуке која би одмах ступила на снагу и која би подразумијевала експресно осигурање новца за „потпуну проведбу мјера које имају за циљ унапређење интегритета и транспарентности изборног процеса.“
И док су вијести о могућим, новим Шмитовим „дорадама“ Изборног закона БиХ све учесталије и све гласније, истовремено се поставља и питање, хоће ли високи представник чекати исход наставка сједнице Дома народа ПСБиХ заказане за 17. јули, на чијем дневном реду су измјене Изборног закона БиХ који је Представнички дом ПСБиХ усвојио још у децембру прошле године на приједлог посланика Ненада Грковића (За правду и ред). У тим измјенама је предвиђена такође обавеза увођења нових технологија.
Чланови Колегијума Дома народа ПСБиХ Никола Шпирић и Драган Човић, тек су у априлу ове године ставили на дневни ред 16. сједнице Дома тај закон, иако га је Представнички дом послао Дому народа да га разматра по хитном поступку још 19. децембра прошле године.
Иначе, у Представничком дому ПСБиХ, једино су СНСД и ХДЗБиХ били против обавезног увођења нових технологија у изборни процес,али је било довољно руку и то 23 за његово усвајање. У Дому народа ПСБиХ, СНСД и ХДЗБиХ не могу спријечити усвајање овог закона, али је упитно како ће тећи сједница Дома и хоће ли се уопште доћи до те тачке дневног реда.
Такође, ако би тај закон и био усвојен, он не гарантује и обезбјеђење средстава за нове технологије на наредним изборима.
Зато је, све извјеснија Шмитова реакција, прије свега у одлуци која би осигурала новац, како би ЦИКБиХ брзо могао дјеловати у правцу подузимања активности за неопходне набавке.
О Изборном закону БиХ и изборном процесу у БиХ почетком ове седмице у Сарајеву расправљали су и чланови Управног одбора Савјета за имплементацију мира (ПИК) на нивоу амбасадора, на редовном, мјесечном састанку, пише Рапорт.
На засједању је дата пуна подршка Централној изборној комисији БиХ која већ мјесецима ради на бројним документима и приједлозима везаним за техничке измјене Изборног закона БиХ и реализацију препорука ОЕБС-овог Кабинета за демократске институције и људска права (ОДИХР).
