Увоз млијека и млијечних производа у БиХ у прошлој години износио је 267 милиона КМ, док је извоз био далеко мањи и износио је 145 милиона.
Анализа стања на тржишту млијека и млијечних производа у БиХ показује да БиХ у овој области има спољнотрговински дефицит од 122 милиона КМ.
На тржиште БиХ лани је увезено око 65 милиона килограма млијека и других млијечних производа у вриједности од 267 милиона КМ.
У поређењу са претходном годином, увоз је већи за 38 милиона КМ или 16 одсто посматрајући вриједност, односно за 13 одсто посматрајући количину увоза.
Када је ријеч о извозу млијека и млијечних производа на инострана тржишта извезено је 75 милиона килограма млијека и млијечних производа у вриједности од 145 милиона КМ.
То је у поређењу са претходном годином више за 12 одсто како вриједносно тако и количински.
„Без обзира на то што је извоз забиљежио повећање, спољнотрговински биланс је и у 2024. години био негативан и достигао је 122 милиона КМ. У односу на годину раније дефицит је већи за 22 милиона КМ или 22 одсто“, наводи се у анализи.
Стопа покривености увоза извозом износила је 54 одсто и нижа је за два одсто у односу на годину раније.
У увозу доминирају сир и скута са учешћем од 51 одсто, затим слиједи павлака и врхње са учешћем од 15 одсто те јогурт и остали ферментисани производи са 11 одсто.
Млијеко у увозу учествује са девет одсто, маслац и млијечни намази са осам одсто, сурутка са четири и млијеко у праху са два одсто.
С друге стране, у извозу доминира млијеко са учешћем од 55 одсто.
Слиједи јогурт и остали ферментисани производи са 25 одсто, сир и скута са око 11 одсто, павлака и врхње са пет одсто, маслац и млијечни намази четири одсто, млијеко у праху један одсто док је учешће сурутке јако мало и износи мање од један одсто.БиХ је ове производе највише извозила у Црну Гору, Хрватску, Сјеверну Македонију, Србију, док је највише увозила из Њемачке, Хрватске, Мађарске, Србије и Словеније.
