И док су све очи упрте у Централну изборну комисију (ЦИК) БиХ због ишчекивања одлуке о расписивању пријевремених избора за предсједника Републике Српске, на тој адреси слажу коцкице с циљем да на свим биралиштима на јесен наредне године осване модерна опрема, али не крију да би планови могли да им буду пољуљани.
У БиХ су званично почели разговори у вези са набавком и увођењем нове опреме за гласање, која би, према очекивањима, требало да буде у функцији на изборима 2026. Међутим, све што се догађа наговјештава могућност да скенери први пут буду употријебљени тек 2028.
Увођење нових технологија, првенствено скенера у домаћи изборни систем, годинама је предмет опсежних расправа, на бази аргумената „за“ и „против“, али и даље за тај потез нема потребне политичке подршке.
С друге стране је Кристијан Шмит из фотеље високог представника у БиХ, а којег Српска не признаје, јер није именован у складу са процедурама које су на снази у Савјету безбједности УН, почео још прошле године са наметањем измјена и допуна Изборног закона БиХ које су омогућиле спровођење пилот-пројеката и употребу модерне опреме.
Тако су нове технологије први пут, а кроз донације, примијењене лани у октобру кроз четири пилот-пројекта на дан избора на више од 450 бирачких мјеста, а односили су се на идентификацију бирача, скенере и видео-надзор.
Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ је, послије избора, објавила студију изводљивости за увођење нових технологија у којој су навели да рачунице показују да је потребно 112,5 милиона марака за постављање 6.000 уређаја за верификацију бирача и 6.000 скенера те спровођење других активности. Међутим, с обзиром на то да буџет институција БиХ за ову годину још није усвојен, Шмит је наметнуо још једну одлуку којом је новац за те намјене узет из касе Централне банке БиХ.
ЦИК је именовао и Координацијски тим у којем је 20 особа из институција на нивоу БиХ, а у посљедњем саопштењу за јавност су отворено рекли да је пред њима веома изазован период у вези са увођењем специфичних технологија.
Из Комисије је потврђено да су у складу са „Одлуком високог представника у БиХ којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о финансирању институција БиХ, од 17 јула“ оперативна средства у износу од 112,5 милиона КМ за потребе увођења специфичних технологија у изборни процес.
Примјена технологије биометријске верификације бирача и скенирања гласачких листића у цијелој БиХ је сложен процес у више фаза и према усвојеној Студији изводљивости рок за осигурање финансијских средстава је био април 2025, да би била осигурана несметана имплементација.
Процес увођења технологија је вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације изборног процеса 2025-2028.
Ове године је планирана набавка уређаја за биометријску идентификацију бирача и оптичких скенера за аутоматско пребројавање гласачки листића, као и јавна набавка софтверских лиценци за уређаје за биометријску идентификацију бирача и софтверских лиценци за оптичке скенере за аутоматско пребројавање гласачких листића. Планиран је и развој система за управљање идентитетом и изборима.
У 2026. планирано је осигурање складишта и простора за конфигурације уређаја, јавна набавка папира и штампање гласачких листића, запошљавање особља које ће радити на реализацији пројекта и спровођењу избора, едукације и тренинзи особља, едукације бирача и друго.
– За неке набавке законска обавеза је расписивање међународног тендера, за чију реализацију је потребно до три мјесеца у идеалним условима. Међутим евентуално улагање жалби може значајно утицати на дужину поступка. Зато је пред Централном изборном комисијом БиХ врло изазован период – казали су у ЦИК-у и поновили да је новац обезбијеђен са вишемјесечним закашњењем у односу на рокове планиране у Студији изводљивости.
– Све ће зависити од тајминга, а јавни тендер би требало расписати што прије, јер само тако посао може бити завршен на вријеме – изјавио је за „Глас“ Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла и члан коалиције „Под лупом“.
Подвлачи да су у игри велика средства.
– Вјероватно ће се јавити више понуђача и треба изабрати оног чија опрема омогућава потпуну сигурност и ефикасност читавог система. То наглашавам јер може бити понуда са нижом цијеном, али треба гледати квалитет, сигурност и ефикасност – рекао је Шехић.
ОСНОВАНА СУМЊА
О овој теми је причао и министар финансија и трезора БиХ Срђан Амиџић. Говорећи о набавци скенера, рекао је да је она под знаком питања те да проблем није у технологији, већ гдје ће завршити новац. Сматра да је готово немогуће до маја наредне године спровести поступак јавне набаве вриједан 112 милиона и пронаћи добављача који може произвести скенере.
Исто тако је, каже, готово немогуће у кратком року произвести и испоручити толику количину скенера и имплементирати их на свим изборним мјестима, осим ако опрема већ није унапријед припремљена. Додао је да ће лично провјерити датуме производње скенера, ако буду испоручени те да и даље заступа став да о изборним технологијама треба да одлучују они који имају повјерење и подршку народа.
