У Ријаду је све спремно за први састанак руских званичника и представника нове америчке администрације о рату у Украјини.
Амерички предсједник Доналд Трамп је „узнемирио“ европске савезнике након прошлонедјељног разговора са руским колегом Владимиром Путином.
Такође, амерички изасланик Кит Келог на Минхенској безбједносној конференцији одржаној током викенда, јасно је наговијестио да Вашингтон не жели Европу за преговарачким столом о окончању трогодишњег рата у Украјини.
Шеф америчке дипломатије Марко Рубио већ је разговарао са домаћином сусрета, престолонасљедником Саудијске Арабије Мохамедом бин Салманом.
Званичници Стејт департмента кажу да је сутрашњи састанак прилика да се види да ли су Руси озбиљно заинтересовани за постизање мира. Путинови изасланици поручују да на разговор иду у пословном расположењу.
Јуриј Ушаков, помоћник предсједника Русије, рекао је да је питање како ће се усагласити о почетку преговора, јер Американци још нису именовали главног преговарача.
„За сада говоримо само о билатералним разговорима, због тога идемо у Ријад. Поред министра Лаврова и мене, могуће је да ће се разговорима прикључити и шеф Руског фонда за директна улагања“, рекао је Ушаков.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров поручује да у процесу преговора не може бити говора о територијалним уступцима Украјини, пише „РТС“.
„Да ли желите да на преговорима буде присутна и помисао на могућност да неке територије буду уступљене? Како уступити? Са руским народом или без народа? Само са ријетким металима“, упитао је Лавров.
Украјински предсједник Владимир Зеленски посјетиће Ријад дан послије руско-америчких преговора на које није позван. Из Абу Дабија, гдје се састао с предсједником Уједињених Арапских Емирата шеиком Мухамедом бин Заједом, поручује да не признаје преговоре у Саудијској Арабији.
„Украјина није знала ништа о томе и било какве преговоре, без Украјине, сматра преговорима који немају резултат. Рекао сам предсједнику Трампу да желимо да потпишемо споразум, али када смо размотрили детаље видели смо да тамо нема безбједносних гаранција. Чекамо америчког изасланика Кита Келога да дође у Кијев 20. фебруара“, рекао је Зеленски.
Кит Келог је у разговору с европским званичницима рекао да за преговарачким столом, уз Американце и Русе види Украјинце, али не и Европљане. И шеф руске дипломатије сматра да би њихово учешће било већ виђено инсистирање на замрзавању сукоба, с намјером да наставе рат.
Све чешће поруке Трампових званичника да Европа нема шта да тражи у преговорима о Украјини упалиле су аларм у Бриселу и Паризу, па је француски предсједник организовао хитан самит. Разматра се и слање европских трупа у Украјину.
Премијер Велике Британије Кир Стармер истиче да се мора наставити са јачањем позиције Украјинаца и да, ако дође до мира који сви желе, он буде трајан.
„Овдје се не ради само о Украјини већ о безбједности Европе и Уједињеног Краљевства. Зато морамо учинити више да то осигурамо“, казао је Стармер.
Канцелар Њемачке Олаф Шолц се пита како гарантовати мир ако се одлуке доносе мимо Украјинаца.
„Јасно је да је потребна јака украјинска армија и то ће бити главни задатак за Европу, Америку и међународне савезнике. Такође је јасно да нема говора о слању европских трупа док траје рат“, рекао је Шолц.
Лист „Вашингтон пост“ пише да европске земље разматрају распоређивање од 25 до 30 хиљада војника у Украјину.
Словачки премијер Роберт Фицо каже да о слању трупа треба да одлучују Уједињене нације, преноси „Телеграф“.
