Већина основних и средњих школа у Србији у којима је било неког облика обуставе наставе, да ли тоталне или у скраћењу часова на 30 минута, предала је закључно са 3. мартом, кад је био рок који је одредило Министарство просвете, надлежним школским управама план надокнаде наставе, а просветари сматрају да још увек има шансе да се школска година спасе уколико се хитно крене с реализацијом планова.
Министарство је у прошлонедељном допису школама позвало наставнике, ученике и родитеље да заједнички допринесу нормализацији наставе и повратку у школске клупе. Међутим, поједини просветари штрајкују и ове седмице. Према подацима министарства, настава се јуче одвијала у 95 одсто школа, док је у пет одсто обустављена.
Валентина Илић, председница репрезентативног Синдиката образовања Србије, наглашава да школска година не сме бити изгубљена.
– Када би сада наставници и ђаци ушли у учионице и редуковали градиво уз одређени број радних субота или додатних часова на дневном нивоу, могли би да надокнаде изгубљено. Морамо да будемо одговорни према деци – казала је за Курир Илићева.
Милорад Антић, потпредседник Синдиката просветних радника Србије, сматра да се градиво може надокнадити, али не и знање ђака.
– Пропуштено време за које су ђаци могли да савладају неко градиво на квалитетан начин не можете да надокнадите. Можете испредавати наставне јединице, али питање је колико ће деца то савладати. Најбоље би било да се градиво сажме у спрези са Заводом за образовање и васпитање и са стручним већима, да се одвоји битно од мање битног и да се за одређено време за које буде предвиђена надокнада то битно градиво максимално савлада – сматра Антић.
Додаје и да је до краја полугодишта потребно посветити максималну пажњу великим и малим матурантима.
– С накнадом бисмо морали да почнемо што пре да би деца могла да имају распуст и да полажу малу матуру, како је и планирано школским календаром, и да се школска година заврши на време, што је посебно битно за осмаке, који у јуну уписују средњу школу, и свршене средњошколце који желе на факултет.
Немамо проблем да добију плате они који раде или који су у минималном процесу рада
Милош Вучевић, председник Владе Србије у оставци, рекао је јуче да професори, наставници и учитељи који нису држали наставу неће добити фебруарску плату. Осврнуо се и на изјаву председнице Скупштине Ане Брнабић да најкасније до 17. марта треба да се крене на факултете како академска година не би била изгубљена.
– Бојим се да је за школе још теже, нисам сигуран како је могуће то постићи. Професори, наставници и учитељи који нису предавали наставу у школама сутра неће добити први део фебруарске плате. Онај који не ради неће добити плату – казао је Вучевић за Прву телевизију и нагласио шта мисли о онима који су радили.
– Немамо проблем да добију плате они који раде или који су у минималном процесу рада. То је процес који је легалан и нешто што држава може да препозна. Они који закључавају школе, који су избацили ђаке и кажу да данас предају много важније предмете дозволили су да нам школе не раде, а причају да се боре за бољу Србију. Тек ми је за гађење кад неко проглашава херојима неке 15-годишњаке. Не мислим да је циљ да врате децу у школе. Они имају право на политички став, али не да избаце ђаке из школе. Посебно не може да се легализује то што су лукаво урадили да родитељи на Вајбер групама одлучују да ли ће се ићи у школу.
Сњежана Павловић из Синдиката радника у просвети Србије наглашава да би најгори сценарио био да се изгуби ова школска година.
– Ја сам увек оптимистична и мислим да има наде да се школска година надокнади. Деца јесу изгубила један део градива, али ученици имају преопширно градиво и ми смо тражили ревизију школског програма, тако да је сада право време да учинимо све што је до нас да заједнички надокнадимо пропуштено – истакла је за наш лист Павловићева.
Сутра састанак просветара
Како Курир сазнаје, за сутра је заказан састанак синдиката с представницима Министарства просвете, на ком ће бити речи о изменама уредбе о коефицијентима за обрачун исплата плата запосленима у јавним службама како би се ускладили коефицијенти за занимања од IV до VI степена стручне спреме.
