Велики петак није само тек календарски дан, то је метафора за људску патњу, искупљење и тишину у којој одзвањају најдубље истине хришћанства. Тог дана је, према предању, Господ био разапет на Голготи, остављен од свијета, али не и од вјере. Зато се Велики петак обиљежава постом који је другачији од свих осталих – и по својој тежини, и по својој симболици.
Пост на води
На Велики петак, пост се по православном црквеном правилу обавља “на води” – што значи без уља, без рибе, без било каквих зачина. Храна, ако се уопште узима прије заласка сунца, мора бити крајње једноставна: хљеб, барено поврће без уља, свјеже или суво воће, мед или пиринач куван у води.
Звучи строго – и јесте. Јер, поента није у укусу, већ у одрицању.
Упркос увреженим заблудама, чак ни кромпир салата са уљем, рибља чорба, нити индустријски посни производи попут крекера, чипса или посних наполитанки нису прикладни тог дана. Иако технички “посни”, ти производи често садрже уље, маргарин или желатин, што их аутоматски изузима из оквира великопетковног поста.
Тренутак преломног бола
У литургијском смислу, око 15 часова (у исто вријеме када је, по предању, Исус издахнуо на крсту), из цркве се износи плаштаница – платно које симболизује Христово тијело.
Према предању, кад је око три сата поподне (по нашем рачунању времена) свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се Сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале.
Тако су се, према предању, обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.
Многи вјерници се до тог тренутка уздржавају и од хране и од пића – у знак саучешћа у Христовом страдању.
Након тога, може се узети лаган оброк, опет искључиво на води. Међутим, они који се придржавају строгог монашког типика, остају без хране и пића до заласка сунца.
Ко је разрешен поста Црква показује пастирску мудрост и милост: труднице, дјеца, болесни и старији разријешени су строгих правила. Али и њима се препоручује уздржаност, како у јелу, тако и у понашању.
Јер Велики петак није само физички пост. То је и дан духовног ћутања.
Тишина умјесто звонаНа Велики петак нема литургије, што је готово једини такав дан у црквеној години. Црквена звона ћуте, а умјесто њих се користи старо дрвено клепало, које подсећа на вријеме када су први хришћани вјеру исповедали у тајности, из катакомби.
Препорука вјерницима је да се уздрже од гласне музике, весеља, радости свакодневнице. Нема свадби, нема весеља, нема опуштене атмосфере. Тог дана, сваки чин треба да носи знак поштовања према највећем чину љубави – Христовом страдању.
