Романије - Љубав побјеђује! 
Пројекат „Подршка Европске уније за конкурентност пољопривреде и рурални развој у Босни и Херцеговини“ (EU4AGRI) је петогодишња иницијатива (2020-2025), са циљем модернизације пољопривредно-прехрамбеног сектора, отварања нових и задржавања постојећих радних мјеста те подршке опоравку од кризе проузроковане ЦОВИД-19 вирусом у Босни и Херцеговини.
Пројект кординатор у Општини Хан Пијесак, Славица Ашоња у разговору за Фену каже да је ова локална заједница за пројекат, чији је циљ унапређење руралног туризма, аплицирала са четири партнера. То су Планинарско друштво „Јавор Сунчана планина“, ресторан „Поглед“, сеоско газдинство „Браћа Косорић“ које се бави услугама издавања смјештаја и породично пољопривредно газдинство Наде Максимовић које се бави прерадом млијечних производа укључујући Романијски скоруп-кајмак с ознаком поријекла.
Ашоња каже да је укупна вриједност пројеката око 200.000 КМ, с тим да је 85 посто средстава грант Европске уније, док су остатак суфинансирали корисници и општина. Појединачна вриједност по кориснику је била око 40.000 КМ.
– Кроз пројекат смо унаприједили комплетан ланац пружања услуга, од продаје пољопривредних производа до туристичких услуга. Значи, комплетан један туристички производ – нагласила је Ашоња.
Општина Хан Пијесак урадила је у оквиру пројеката и 40 километара бициклистичких стаза у сарадњи са планинарским друштвом „Јавор Сунчана планина“, а набавили су и бицикле. Такођер је основана бициклистичка секција, чиме је омогућена организација догађаја који окупљају љубитеље ове активности из шире регије.
Ашоња истиче да је у току реализације пројекта основана и Туристичка организација Хан Пијеска, која је један од инстутуционално најважнијих елемената одрживости не само овог пројекта, него уопште туризма у овој општини.
Кроз рад на пројектима, сматра Ашоња, препознало се да свима недостаје првенствено едукација. Нагласила је да је потребно подићи свијест локалног становништва о могућностима које туризам пружа. Она је истакла да је реализацију пројеката пратила и едукација пружаоца услуга и уопште локалног становништа. Тако је била организована и Школа руралног туризма и развоја туристичког производа.
Вршитељ дужности директора Туристичке организације Хан Пијесак Свјетлана Томовић, говорећи о туристичким потенцијалима локалне заједнице наглашава да је прије двије године Хан Пијесак проглашен ваздушном бањом. Томовић такођер истиче и шумско богатство будући је 70 посто територије прекривено шумом. Од проглашења Хан Пијеска ваздушном бањом, каже она, дошло је до повећаног интереса за боравак у овом крају. У прилог томе говори и раст продаје плацева те повећан интерес за градњу викендица. Највећи број посјетилаца долази из других дијелова Босне и Херцеговине те сусједне Србије, али и других држава.БХ травел гуидес
Истиче и сарадњу са два планинарска друштва.
Говорећи о туристичким потенцијалима Хан Пијеска, Томовић издваја и бројне планинарске стазе које пролазе кроз прелијепе амбијенте и шумске комплексе те бициклистичке стазе.
Ресторан и преноћиште „Поглед“, које се налази на подручју познатом и као Хан поглед, корисник је средстава из пројекта EU4AGRI. Објекат се налази на 1200 метара надморске висине на магистралном путу Сарајево-Београд.
Власница ресторана Јелена Тодоровић, истиче да је ријеч о објекту који запошљава 20 радника. У оквиру њега је 13 соба са 50 кревета.
Захваљујући EU4AGRI пројекту, истиче Тодоровић, замијенили су фасадну столарију на цијелом објекту и запослили три нова радника.
Кад је ријеч о приступу фондовима ЕУ, Тодоровић каже да је прије свега потребно имати одговарајућу документацију, употребне и грађевинске дозволе. Поручује да ће наставити развијати свој бизнис те да ће се више сконтерисати на смјештајне капацитете будући је у посљедње вријеме порастао инетерес гостију за дужи боравке, прије свега због свјежег ваздуха и остале туристичке понуде.
Породично пољопривредно газдинство (ППГ) Нада Максимовић такођер је корисник фонда Подршке Европске уније за конкурентност пољопривреде и рурални развој у Босни и Херцеговини (EU4AGRI). ППГ Нада Максимовић је кроз пројекат добило линију за прераду млијека – мини сирану, што је створило услове за успјешнију производњу млијечних производа. Капацитет сиране је прерада око 300 литара млијека.
Нада Максимовић успјешно се бави узгојем музних крава и прерадом млијека. Уједно је и предсједница Удружења „Романијски скоруп – кајмак“, основаног 2013. године. Истиче да је још 2017. године завршен поступак заштите географске ознаке, односно имена поријекла Романијског скоруп-кајмака. Заштићено је географско поријекло овог млијечног производа у свим земљама потписницама Лисабонског споразума о ознакама поријекла и њиховој међународној регистрацији. Удружење је носилац цертификата Међународне организације за заштиту интелектуалног власништва (WIPO), којим се признаје право заштите овог кајмака у 29 земаља свијета, укључујући и девет земаља чланица Европске уније.
Романијски скоруп – кајмак географски је заштићен на простору три општине: Хан Пијесак, Соколац и Рогатица. Процедура прављења кајмака, како наводи Максимовић, креће већ од тога да се краве налазе искључиво у природи.
– Млијеко се стави на шпорет да проври до тачке кључања. Склони се два сата да се ухвати кајмак, покорица, кора, скоруп, како га ко зове. Након тога одстоји још два сата а онда га носимо у колибе. Ту га држимо од 48 до 72 сата, зависи од топлоте. Димимо на буковим дрвима и то је једина специфичност. Ништа се не додаје. Значи само со и дим – каже Максимовић.
Удружење „Романијски скоруп–кајмак“ има 20 чланица, а Максимовић жали што се младе жене тешко одлучују на овај посао, иако признаје да није нимало лак.
У оквиру пројекта EU4AGRI и иницијативе за развој руралног туризма опремљена је и традиционална кућа за одмор, која је у претходном периоду стекла популарност на платформи Боокинг. Ријеч је о смјештајном објекту „Браћа Косорић“ за који је, нажалост, ове године нешто мања потражња.
Власник куће за одмор, Љубомир Косорић, објашњава да су тренутно највећи проблем велики намети које поставља држава.
– По некој мојој рачуници, требамо остварити 50 ноћења од 80 КМ да бих платио годишње намете. Након тога остаје ми само да платим струју, воду. То је велика кочница – сматра Косорић који мисли да би намете требало смањити како би се туризам несметано развијао.
Уз финансијску подршку Европске уније кроз ЕУ4АГРИ Хан Пијесак је добио прилику да препозна и искористи природне ресурсе као темељ за одрживи развој.
И док је пројекат EU4AGRI био посвећен прије свега ономе што Хан Пијесак може да понуди кад је ријеч о природним благодетима, на овом подручју се налазе и некрополе са стећцима и то на локалитетима Покојница (Мраморје) и Подгробље (Лука) у насељу Невачка. Некрополе са 37 стећака су проглашене националним спомеником Босне и Херцеговине.
У Хан Пијеску се налази и резиденција краља Александра Карађорђевића која представља једину краљевску резиденцију у Босни и Херцеговини. Саграђена је 1921. године за потребе краља Александра. Дворац је у Другом свјетском рату дјеломично оштећен, да би послије рата служио као резиденција државних службеника. Изгорио је у пожару 2005. године. Води се као национални споменик Босне и Херцег
