Попис становништва из 2023. показао је да муслимани више не чине већину грађана Албаније, први пут у више од два вијека.
Према том посљедњем попису становника, муслимана је сада 45,7 посто, чиме су први пут у дугој повијести пали испод половине укупне популације. Број муслимана у односу на попис 2011. године пао је за више од 30 посто.
Треба споменути и да је попису из 2023. бекташа муслимана је 4,8 посто, али они се на попису воде као засебна религијска група. Бекташи су припадници хетеродоксног исламског реда суфијског поријекла, који потиче из 13. вијека, а у Албанији се сматрају посебном религијском групом иако се историјски темеље на шијитско-исламској традицији.
Хришћана је на попису 15.6 посто, од тога 8,4 посто католика и 7,2 посто православаца. Вјерника без деноминације је 13,8 посто, а атеиста 3,6 посто, преноси Индекс.
Овај значајан демографски помак означава историјски тренутак за вјерску структуру земље, која је деценијама била нестабилна.
Демографске промјене узроковане исељавањем
Према извјештају Turkiye Today, Албанија је у посљедњих 10 година изгубила око 15 посто становништва, углавном због масовног исељавања и пада наталитета. Аналитичари то повезују с недостатком перспективе за младе, који све чешће траже посао у иностранству.
Историјски гледано, Албанија је у својим почецима била католичка земља, након римских освајања. Статус муслиманске земље добија тек у 15. вијеку, доласком Османлијског Царства. Због географске близине и јаких веза с Грчком, гдје многи Албанци раде и говоре грчки, православно хришћанство је у посљедњим деценијама поновно у порасту.
Велику улогу у садашњој вјерској структури игра и историја 20. вијека. Након Другог свјетског рата Албанија је постала комунистичка држава у којој је практицковање вјере било забрањено готово 50 година, све до повратка демократије након избора 1992. године.
Након НАТО бомбардирања Југославије 1999. око пола милиона етничких Албанаца одселило је на Косово, што је додатно оптеретило ионако крхку албанску привреду. Иако је земља у сљедећој деценији доживјела привредни раст, и даље спада међу најсиромашније у Европи, а главни разлози су висока незапосленост и корупција, која одвраћа стране улагаче.
Упркос изазовима, Албанија је посљедњих година постала све атрактивнија туристичка дестинација, захваљујући ниским цијенама и природним љепотама.
