Влада Републике Српске отплатила је 19,5 милиона КМ дуга Болнице „Србија“ из Источног Сарајева, чиме је ова установа коначно ослобођена финансијских блокада. Укупан дуг био је око 35 милиона КМ из периода 2011–2019, а преостали износ отписан је као камата, што болници омогућава несметано пословање.
Средства су обезбијеђена из кредита Међународне банке за обнову и развој у оквиру програма подршке реформама здравственог система у БиХ. Укупно 20,5 милиона КМ кориштено је на грант основи. Исти модел биће примијењен и за Универзитетску болницу Фоча, с посебним фокусом на уплате доприноса за пензионере.
Министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић најавио је да ће овај приступ бити примијењен и на друге здравствене установе уз подршку Свјетске банке.
Поред тога, прошле године Влада је исплатила 51,5 милиона КМ заосталих дуговања домова здравља, што је омогућило прелазак 32 од 37 домова здравља на трезорски систем, док се интеграција преосталих наставља.
Финансијска криза у здравству дубока и дуготрајна
А да су здравствене установе у Републици Српској у огромној финансијској дубиози годинама је документовала Пореска управа РС.
Према њиховим објавама листу највећих највећи дужника за порезе и доприносе по правилу је предводио Универзитетско клинички центар РС, а друштво у топ 10 су му најчешће правили Клинички центар Источно Сарајево, Болница Свети апостол Лука и Болница Фоча.
Међутим, од 30. септембра 2023. УКЦ РС и друге болнице избрисане су са листе највећих пореских дужника!
Пореска управа Републике Српске објаснила је да је разлог њиховог “брисања” одгода плаћања пореског дуга на годину дана, у складу са Закључком Владе РС.
Прије “брисања”, закључно са крајем јуна 2023. УКЦРС је био убједљиво највећи дужник у РС са 53,5 милиона марака, а занимљиво је и то што је ова установа успјела за само три мјесеца- од марта до јуна прошле године свој дуг повећати за 3,2 милиона марака.
Болница “Србија” из Источног Сарајева прије годину дана имала је дуг од 30,3 милиона марака, а болница „Свети Врачеви“ Бијељина 15,2 милиона КМ.
Универзитетске болнице Фоча и Болнице Градишка, су дуговале 16,4 милиона КМ, односно 15,4 милиона марака и налазиле су се на 4, те 6. мјесту.
Болница “Др Младен Стојановић” Приједор, која се налазила на деветом мјесту, имала је дуг од 9,2 милиона КМ.
Фонд здравственог осигурања под великим притиском
Финансијски притисак трпи и Фонд здравственог осигурања РС, који је средином прошле године склопио кредитно задужење од 100 милиона КМ код Нове банке, иако дуговања за доприносе здравству досежу чак 177 милиона КМ. До половине 2024. године повучено је само 20 милиона КМ од тог кредита.
Из Фонда упозоравају да, иако је годишња отплата кредита релативно ниска и износи око 6,43% прихода, дугови према Фонду због неплаћених доприноса и даље пријете одрживости система. Редовне уплате доприноса могле би смањити потребу за даљим кредитним задужењима.
Трошкови здравствене заштите у РС расту: у 2023. години повећани су за 118 милиона КМ у односу на 2022, посебно у сегментима болничке и примарне здравствене заштите, лијекова и рефундација плата за вријеме боловања. Смањење стопе доприноса са 12% на 10,2% додатно је оптеретило Фонд, са процијењеним годишњим губицима од око 111 милиона КМ.
Све веће задужење здравственог сектора у Републици Српској, посебно од стране Фонда здравственог осигурања и примарних нивоа здравствене за БУКУ је прокоментарисала прим. др Зорислава Лукић, предсједница Самосталног синдиката радника у здравству и социјалној заштити Републике Српске.
Она сматра да су наш највећи проблем неодговорни директори.
“Признајем да има часних изузетака, али опет само изузетака. Ни један директор јавне здравствене установе није санкционисан, а ја сам у Самосталном синдикату од оснивања и пажљиво то пратим. Већина здравствених установа послује са губитком, подижу се кредити за плате радницима, не уплаћују се доприноси, годинама се не исплаћују остале накнаде, па чак директори и помоћници директора долазе на посао када им то падне на памет”, истиче Лукић додајући да ји свима у синдикату јасно да се директори постављају по политичкој основи, али владајући требају да изаберу најбоље и најспособније, а да смијене оне који директно упропаштавају здравствени систем.
