Када је прије пет година освојио свој први градоначелнички мандат у Бањалуци, актуелни лидер ПДП Драшко Станивуковић изгледао је као „најпожељнија удавача“ на политичкој сцени у Републици Српској.
Млад, елоквентан, енергичан, угодне спољашности и спремности да чак и у Народној скупштини Републике Српске „попије шљагу“ од министра унутрашњих послова РС због својих убјеђења, Станивуковић је у то вријеме представљао прототип модерног опозиционог лидера коме је „само небо граница“ у преузимању свих полуга власти од стране актуелног режима.
Међутим, након што је послије локалних избора 2020. први пут засјео у градоначелничку фотељу, а пар година касније преузео дужност предсједника ПДП, Станивуковићева политичка „звијезда“ умногоме је затамњена бројним, најблаже речено, контроверзним поступцима и потезима.
Од тога да су му леђа у опозиционој борби, недуго након што је дошао на позицију градоначелника Бањалуке, окренули дојучерашњи највјернији савезници, Јелена Тривић и Небојша Вукановић, оптужујући га за кршење предизборних обећања и приближавања власти, па до то тога да се, према бројним тврдњама дојучерашњих опозиционих савезника, окружио некомпетентним и криминализованим сарадницима, који се у „пет дека“ разликују од функционера власти, које је све до јуче жестоко критиковао.
Како било, Станивуковић је све до преузимања градоначелничке функције у Бањалуци најављивао формирање новог политичког покрета који би, према најавама, требало да окупља све „здраве“ опозиционе снаге у Републици Српској. То су, како је тада најављивано, прије свега, требало да буду лидер Листе За правду и ред, Небојша Вукановић, као и Станивуковићева дотадашња најближа сарадница у ПДП, Јелена Тривић.
Међутим, након избора 2020. Тривићева је све отвореније критиковала Станивуковићеву политику и „невјеру“, што је на крају довело до њеног иступања из ПДП и формирања Народног фронта, док је Небојша Вукановић већ годинама један од најжешћих критичара Станивуковићевог политичког лика и (не)дјела.
Српскаинфо је недавно, подсјећамо, објавила да је Драшко Станивуковић 30. јуна у манастиру Гомионица одржао тајни састанак с лидером Независног покрета „Својим путем“ Игором Радојичићем, бившим предсједником СДС и начелником Гацка Вукотом Говедарицом, као и високим функционером Демоса и начелником Пала, Дејаном Којићем, како би „утаначио“ детаље око формирања новог покрета. Међутим, након избијања скандала око тендера за набавку расвјете у Бањалуци, као и унутрашњих трвења у СДС, Игор Радојичић и Вукота Говедарица, како сазнајемо, дефинитивно су одустали од те приче.
Извори Српскаинфо откривају да је од формирања неког новог политичког покрета са Станивуковићем одустао и начелник Пала Дејан Којић, тако да је градоначелник Бањалуке у догледно вријеме остао без свих потенцијалних савезника за реализацију такве идеје.
Зашто је Драшко Станивуковић од најпожељније политичке „удаваче“ и најсјајније опозиционе „звијезде“ дошао у позицију да га се клоне готово сви опозиционари, питали смо за мишљење добре познаваоце овдашњих политичких прилика.
Политички аналитичар Велизар Антић за Српскаинфо каже да је након побједе у трци за први градоначелнички мандат у Бањалуци Драшко Станивуковић, вјероватно, повјеровао у то да ће ПДП постати најјача странка у Републици Српској.
– Међутим, брзо је схватио да на терену ствари баш и не функционишу тако и да осим Бањалуке и још неколико локалних одбора, ПДП јако лоше стоји у остатку Републике Српске – каже Антић.
Станивуковић је ту, како истиче, покушао да направи неки помак, али се на терену брзо увјерио да нема подршку коју је очекивао.
– Кад је видио да преко ПДП не може да подршку себи уздигне на 15, 20 или 25 одсто, на колико је рачунао, окренуо се идеји формирања покрета, односно покушао је да копира оно што Александар Вучић покушава да уради у Србији и тако се наметне као алтернатива власти и као вођа тог покрета – истиче Антић.
Он процјењује да од цијеле приче о новом опозиционом покрету, на крају, неће бити ништа.
– Видимо да се ствари не одвијају у том правцу и да он (Станивуковић) нема подршку ни Небојше Вукановића ни Јелене Тривић. Видимо, такође, да СДС жели да има оба кандидата за најважније инокосне функције и да нису ни разматрали идеју уласка у некакав покрет у којем би се утопили у Станивуковићеве амбиције. Зато је Станивуковић остао сам и осим пар „прелетача“, које је привукао себи, није направио неку већу базу нити на терену има неко звучније име. Због тога је идеја о неком новом опозиционом покрету већ сада осуђена на пропаст и од те приче, на крају, неће бити ништа. Станивуковић ће морати да се окрене ПДП и да се задовољи снагом која његова партија има и која ће, можда, једном нарасти – закључује Антић.
