Русија и Сједињене Државе разговарале су о израелској окупацији Западне обале као могућем моделу за окончање рата у Украјини, сазнаје британски Тајмс.
Према том сценарију, Русија би имала војну и господарску контролу над окупираним дијеловима Украјине (Луханск, Доњецк, Запорижја, Херсон, Крим) путем властитог управљачког тијела, опонашајући израелску де фацто власт над палестинским територијем који је 1967. одузет Јордану.
Извор близак америчком Савјету за националну безбједност тврди да је идеја први пут споменута прије неколико седмица током разговора између Стива Виткофа, изасланика предсједника САД-а Доналда Трампа за мир, и руских дужносника, преноси Индеx.хр.
Границе Украјине формално би остале исте
Виткоф, који има и мандат за посредовање на Блиском истоку, наводно подржава приједлог, а америчка страна сматра да би се тако заобишла одредба украјинског устава која забрањује предају територије без “свеукрајинског” референдума.
Украјински предсједник Володимир Зеленски одбија и саму помисао на предају земље, но заговорници модела окупације вјерују да би то могао бити начин за постизање примирја након три и по године рата. У том би случају границе Украјине остале исте, као што формалне границе Западне обале нису промијењене 58 година, иако је под израелском контролом.
Извор близак преговорима изјавио је: “Биће исто као што Израел окупира Западну обалу – с гувернером, с економијом која је повезана с Русијом, а не с Украјином. Но и даље ће то бити Украјина, јер Украјина никада неће одустати од свог суверенитета. Али у стварности, то ће бити окупирани териториј, а модел је Палестина.”
Међународни преседани и критике
Окупација Западне обале проглашена је незаконитом од стране Међународног суда правде, који САД не признаје, а Русија дјеломично. У марту 2022. исти је суд наложио Русији да “одмах обустави војне операције” у Украјини, но одлука се не проводи јер суд нема механизам за проведбу.
УН је у рујну прошле године, већином гласова (124 према 14), изгласао резолуцију којом се од Израела тражи повлачење војске, престанак градње нових насеља, евакуација досељеника и уклањање дијелова сигурносног зида унутар окупиране Западне обале.
Израел и САД гласали су против, а Велика Британија била је суздржана.
Амерички поглед: признати “реалност на терену”
Неки амерички преговарачи сматрају да такав исход за окупиране дијелове Украјине само одражава стварност рата и неспремност других држава да се војно укључе. Према њима, једино што преостаје јест дефинирати границе руске окупације – што Путин покушава максимално проширити прије самита с Трампом на Аљасци.
Такав став усклађен је с изјавама Себастиана Горке, Трампова вишег директора за противтероризам, који је у недавно за Политико рекао: “Признајемо реалност на терену. Наш је приоритет изнад свега – било на Блиском истоку или у Украјини – зауставити крвопролиће. Све остало долази након тога.”
Паралела са Западном обалом
Израелска војска заузела је Западну обалу у Шестодневном рату 1967., стављајући млионе Палестинаца под израелску контролу. Иако Палестинска самоуправа од 1990-их управља већином градова и села, Израел задржава укупну контролу територија, проводи војне патроле и контролне тачке, а Палестинци требају дозволе за путовања према Гази или Источном Јерусалиму.
Окупација је нашироко критикована због изградње стотина илегалних насеља и увођења двоструког правног сустава – израелски цивили у том подручју подлијежу израелским законима и имају бирачка права, док су Палестинци подвргнути војном праву и немају право гласа на израелским изборима.
