Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић рекао је јуче новинарима у Бијелом Пољу да спољна политика Црне Горе, посебно у контексту билатералних односа са Хрватском, треба да се води пуно одговорније него што је то био случај до сада.
Одговарајући на питања, рекао је да је на локалном парламенту да одлучи да ли ће Радовану Караџићу бити одузета књижевна награда „Ристо Ратковић“. Он је казао да је у Италији одузето највеће признање додијељено предсједнику Сирије Башару Ел-Асаду, што доказује да такви случајеви нијесу ријетки.
„Ако то буде одлука СО Бијело Поље, то онда треба поштовати и то је све што имам да кажем“, рекао је Милатовић.
Он је казао да то што сте му дали 1993. године, то му се не може узети.
„Али можете симболичним политичким гестом показати свој однос према оставштини тога човјека, а ви знате мој однос према оставштини тог човјека да је веома негативан“, нагласио је Милатовић. Говорећи о обавезама извршне и законодавне власти, рекао је да је пред Владом велика одговорност.
„Пуно је закона и активности које треба донијети и реализовати како би Црна Гора постала пуноправна чланица ЕУ“, рекао је Милатовић, апелујући на Владу и Скупштину да се додатно посвете том питању.
Он је казао да очекује врло брзо сједницу за избор судије Уставног суда.
Говорећи о колектору у Ботуну казао је да се нада да ће се наћи рјешење које ће задовољити обје стране. „Видио сам код градоначелника Подгорице велику жељу да се постројење за пречишћавање вода изгради“, казао је Милатовић.
Говорећи о преговорима о отвореним питањима са Хрватском рекао је да га Кабинет премијера и Влада не извјештавају редовно о бројним спољнополитичким активностима.
„Нијесам био обавијештен ни о овим посљедњим преговорима на Бледу. Увијек сам поздрављао отворен добросусједски однос када је ријеч о рјешавању отворених питања која имамо са Хрватском. Свима нам је јасно да Хрватска у контексту нашим европских интеграција има снажнију полугу у тим преговорима него што има Црна Гора. Али не бих волио ни да милионска обештећења, која помињу медији, буду цијена потпуно непотребне активности у Скупштини Црне Горе која се тицала усвајања Резолуције о Јасеновцу. Чини ми се да сада све то долази на наплату и да ти 15 или 17 милиона еура, које би могли пуно смисленије потрошити на потребе грађана Црне Горе да ће неко на тај начин плаћати цијену својих грешака. На које су били врло јасно упозорени у Скупштини Црне Горе. Чини ми се да наша спољна политика, односно спољна политика Владе, иде из једног екстрема у други екстрем, недовољно размишљајући и штитећи државни интерес Црне Горе и наших грађана„, рекао је Милатовић.
Он није могао детаљно коментарисати, је ли оправдано дати 17 милиона еура обештећења логорашима из Мориња, јер нема довољни информација да би то коментарисао.
„Али мислим да спољна политика, а у овом смислу, билатерални односи са Хрватском треба да се воде пуно одговорније, а не на начин на који је то био случај до сада“, казао је Милатовић.
Како је рекао, ту мисли на политику од једног екстрема до другог, те од става једне политичке партије у Влади до става друге политичке партије.
Он је рекао да Хрватска, сходно својим интересима, јасно користи недостатак одговорности Владе Црне Горе. Рекао је да са хрватским колегом Зораном Милановић у понедјељак иде да гледа утакмицу Црна Гора – Хрватска у Загребу.
Он је додао да мисли да је то добар гест оба предсједника када је у питању унапређене билатералне сарадње, и просто нормалан однос што би требао да буде између два добра сусједа.
Истакао је да се можда недовољно чују и похвале које саопштава на рачун Владе.
„Немојте да заборавите да сам био тај који је овој Влади отворио многа врата када је у питању ЕУ. Подржао изградњу свих важних инфраструктурних објеката. Рекао да на тај начин додатно кроз изградњу друге дионице ауто-пута Влада ради добар посао. Али сигурно нећу прећутати оне ствари које су из угла грађана јасно лоше“, закључио је Милатовић.
