На подручју Шумског газдинства „Борја“ прије неколико година незаконито је посјечена најквалитетнија шума. Полиција је поднијела извјештаје против неколико особа, запослених радника у Шумском газдинству, против тадашњег директора и неколико дрвопрерађивача, али све је остало мртво слово на папиру. За голу сјечу нико није одговарао, нити се ико бавио проблемом голе сјече на животну средину.
У Републичкој шумарској инспекцији кажу да су протекле године у више наврата контролисали подручје којим газдује ШГ „Борја“ Теслић. У овим контролама републички шумарски инспектори утврдили су низ неправилности које су се односиле на пропусте у успостављању шумског реда, затечене пањеве настале сјечом без дознаке који нису били обиљежени и евидентирани у књигу пањева шумских штета како је то прописано Законом о шумама и подзаконским актима.
У одјелима су затечени шумски дрвни сортименти на помоћним стовариштима који нису били израђени у складу с одредбама Закона о шумама којим је прописано да је дрво и дрвне сортименте произведене у шуми забрањено помијерати од пања и транспортовати док се не жигошу и обројче.
Такође, у шуми поред пања затечени су дијелови дебла, овршци и гране дебље од седам центиметара са кором од којих нису израђени шумски дрвни сортименти, а Правилником о шумском реду прописано је да се код сјече и израде лишћара, осим бријеста, гране које остају у шуми, неискоришћене, пресијецају на ситније комаде дужине до једног метра и разбацују по површини сјечине, с тим да не смију бити на подмладку.
Утврђено је да је извоз дрвета са одређених одјела обављан трактором преко водотока Криваја, а да исти није премошћен, као и правцима који нису планирани извођачким пројектом и обељежени на терену. Законом је прописано да се шумска инфраструктура планира, гради, одржава и користи на начин који не угрожава водне токове.
„По свим утврђеним неправилностима, инспектори су изрицали мјере у складу са својим овлашћењима, те налагали отклањање неправилности и рјешењем забрањивали извођење радова на реализација извођачког пројекта у одређеним одјелима“, казали су у Инспекторату.
Шумарска инспекција је у сарадњи с Управом криминалистичке полиције МУП РС и ПУ Добој, а под надзором Окружног тужилаштва Добој, током цијеле друге половине 2020. године интензивно контролисала сјечу дрвних сортимената на простору „Усорско-Укринског“ шумскопривредног подручја којим газдује ШГ „Борја“ Теслић.
Процедуре које су се проводиле током ових контрола подразумијевале су да се за сваки појединачан затечени пањ практично обављао „увиђај“, гдје су надлежни инспектор, представник МУП и представник интерне контроле „Шуме РС“ сачињавали службену забиљешку, фото документацију, обројчавали пањ колобројем, те проводили друге процедуре. Инспекцијски предмети о овим извршеним контролама прослијеђени су Управи криминалистичке полиције МУП РС.
Градоначелник Теслића Милан Миличевић за Герилу каже да је у питању бесправна сјеча која траје деценијама. Он подсјећа да се на простору Чечаве догодила гола сјеча храстовина. Због тога се на терену десила велика истрага од које, на крају, није било ништа.
„Све је урађено и онда је процес завршио у ладици. Немамо никакве информације о томе шта се дешава. Као да се никада није ни догодило. У Српској се нико не бави утицајем голе сјече на животну средину и ми не можемо да знамо шта је све гола сјеча пореметила. Нико не улаже у таква истраживања. Сви дозвољавају да се шуме сијеку бесправно, али никоме не пада на памет да постави питање у којој мјери и како због тога страда животна средина“, казао је Миличевић.
На први поглед, каже за Герилу радник који је годинама радио у ШГ „Борја“, голе сјече изгледају као једноставно рјешење – брза зарада од дрвне масе, ослобађање простора и „рационално“ искориштавање шумског богатства. Међутим, оно што остаје иза багера и моторних пила често је пустош чије се посљедице осјећају деценијама. Научници и еколози упозоравају да је гола сјеча један од најштетнијих облика експлоатације шума, јер не уништава само стабла, већ и цијеле екосистеме.
Шуме, каже овај радник, нису само дрвна маса. Оне су дом за хиљаде биљних и животињских врста. Када се цијела површина „оголи“, станишта нестају преко ноћи. Птичје врсте остају без гнијезда, сисари без склоништа, а ријетке биљне заједнице заувијек ишчезавају. Биолози истичу да је обнова оваквих подручја спора и често немогућа у пуном обиму. Још озбиљније посљедице виде се на тлу. Без коријена који држе земљу, киша и вјетар лако односе плодни слој. Резултат су ерозија, клизишта и јалова земљишта на којима ништа не расте. За неколико мјесеци нестаје оно што је природа градила стотинама година.
„Шуме функционишу као природни резервоари: задржавају падавине, успоравају отицање и обнављају подземне воде. Када се то наруши, посљедице трпе и људи. Повећава се ризик од бујичних поплава, док у сушним периодима долази до недостатка воде. Становници многих села у брдским подручјима већ су осјетили шта значи када потоци пресуше након голе сјече у њиховој близини“, каже саговорник Гериле.
Још један проблем крије се у ваздуху. Дрвеће апсорбује угљен-диоксид, а његова сјеча повећава емисије гасова који доприносе глобалном загријавању. Истовремено, нестаје природна хладовина и долази до микроклиматских промјена – љета постају топлија, зиме оштрије, а вјетрови јачи. Осим еколошких, голе сјече носе и културно-естетске посљедице. Планине и долине, некад богате зеленилом, претварају се у беживотне просторе. Тиме страда и туризам – све чешће се биљеже жалбе туриста који умјесто шума затичу огољене падине.
„Иако доносе брзу економску корист, голе сјече дугорочно осиромашују и природу и људе. Регенерација шума траје деценијама, а неке врсте се никада не врате. Локална привреда, умјесто да почива на одрживом кориштењу шума, остаје без ресурса за будућност. Стручњаци указују на то да рјешења постоје. Селективне сјече, пошумљавање и строга контрола експлоатације показали су се као ефикаснији и одрживији модели. Умјесто да шуме гледамо као на рудник који се може исцрпити, морамо их посматрати као живи организам без којег нема нашег опстанка“, поручује саговорник Гериле.
Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Милан Касаповић живи у Теслићу и годинама је радио у шумској индустрији као инжењер шумарства. Он за Герилуи каже како шумска штета која је настала незаконитом и непланском сјечом у току 2020. године на простору којим газдује Шумско газдинство „Борја“ износи више од милион марака.
„Истрагом је утврђено да је у току те године незаконитим сјечама посјечено око 10.000 кубика шумске дрвне масе. На основу тога сачињен је извјештај о незаконитим радњама и упућен је Окружном јавном тужилаштву које је тек након четири године подигло оптужницу против шест лица. Остаје нејасно због чега је тужилаштву требало четири године да покрене оптужницу иако су имали чврсте доказе да се ради незаконитим сјечама“, рекао је Касаповић.
Кључни „играчи“ су, додаје он, власници фирми које су вршиле експлоатацију шума и које послују са шумарством, првенствено „Дрвоекспорт“ и „Кљечанин Цомпанy“ која је у власништву Срђана Кљечанина Руфија, те фирма „Станекс“, као и тадашње актуелно руководство Шумског газдинства „Борја“.
„То су све људи који су блиски власти и који су чланови и функционери СНСД-а. Директна штета која се огледа у количини шумских дрвних сортимената који су посјечени може се утврдити и новчано исказати и она износи – како је утврђено истрагом – више од милион конвертибилних марака. Штета која се огледа кроз опште корисне функције шума – као што су производња кисеоника смањење ЦО2 у ваздуху, заштита биодиверзитета, заштита од ерозије, па чак и она пејзажна функција коју шума има – њу је немогуће измјерити“, тврди Касаповић.
Штете настале на овакав начин, додаје он, имају и далекосежне негативне посљедице како на саму природу, тако и на људе. Шума јесте обновљиви природни ресурс и за њену обнову је потребно јако много времена и много уложеног труда,
„Неодговорним понашањем појединаца веома лако је довести шуму до њене деградације и уништења. Подсјетићу да смо ми дужни да природне ресурсе које смо наслиједили од наших предака оставимо у насљедство будућим генерацијама у најмању руку онакве какве смо наслиједили“, закључио је Милан Касаповић.
