Малена Валентина, која је била прво и једино дете у Србији и региону коме је уграђена срчана пумпа, изгубила је битку за живот. Непуна два месеца након операције и у том моменту подвига јер је у последњем тренутку спасена сигурне смрти, малена хероина је преминула у Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ у Београду услед компликација. Уз девојчицу су до последњег даха били родитељи Ивана и Драженко Млинаревић.
Розе умрлица, крупне топле очи, дуга тамна коса коју су с чела подигле једва приметне розе укоснице, благи осмех – слика која тера на сузе. Тина, како су је сви од милоште звали, заувек је заспала 6. септембра. Имала је само 10 година. Борила се до последњег дана. И тако мала све је стоички подносила, чак и храбрила родитеље. Па и када је пре два месеца хеликоптером транспортована из Републике Српске у Београд и кад је било јасно да је у терминалној фази болести и да умире ако се одмах нешто не предузме.
Тини је било неопходно ново срце. Дилатативна кардиомиопатија, слабост леве коморе срца, узимала јој је живот. Прикључена је тада на вештачко срце и плућа, машину која ју је одржавала у том танком животу. Лекари немају избора, тим стручњака из Института за мајку и дете и Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ 14. јула чини оно што још нико није овде – уграђују срчану пумпу, тзв. трајну механичку потпору срца. Као мост до трансплантације срца, неопходног и коначног решења, коме су се сви надали.
– Била је добро неко време након уградње пумпе. Али је уследило нагло погоршање, нон-стоп су ту били и лекари Института и „Дедиња“, све живо покушавали. Имала је и још једну интервенцију. Борба до самог краја. Није успело. Преминула је у прошлу суботу, били смо поред наше ћерке када је издахнула. Тина је била посебна. Најјаче и најхрабрије дете, мамино златно срце, тајов соко и батова најбоља сека – каже за Курир Ивана Млинаревић.
А нема ни годину дана од оног 18. октобра, до када су Млинаревићи с двоје деце живели безбрижно у свом Сокоцу. Дан је био као и сваки други. Тина, дете без икаквих здравствених проблема, кретала је у школу. И одједном се онесвестила. Хитно је пребачена у Београд, откривена је тешка дијагноза. Ипак, након уградње пумпе веровали су да ће све бити добро, са осмехом су Ивана и Драженко причали с нама. Уверени да ће њихова Тина са својим другарима кренути у пети разред…
Судбина је, на несрећу, хтела другачије. Мама, тата, млађи брат, бака, дека, тетка, огромна поворка испратили су у уторак анђела на вечни починак. Тина је сахрањена на војничком спомен-гробљу Нови Зејтинлик у Сокоцу, подигнутом по узору на наше славно гробље у Солуну. Зејтинлик је посебна реч у Срба. Синоним за најхрабрије, најбоље..
