Узгајање нане у Србији посљедњих година биљежи прави процват. Ова љековита и ароматична биљка све је траженија, не само на српском, већ и на европском тржишту, а за многе ратаре постала је озбиљан извор прихода уз минимална улагања.
Килограм суве нане на тржишту достиже цијену од четири до 5 евра, док принос по хектару може бити и до 1.500 килограма сувог листа. То значи да је потенцијални приход од 6.000 до 7.000 евра по хектару, при чему је чиста зарада и до 5.000 евра, када се одбију основни трошкови (око 2.000 евра за садни материјал, радну снагу, наводњавање и сушење).
Стална потражња и сигуран откуп
Највећа предност ове културе јесте стална потражња. Нана се користи у разним индустријама: фармацеутској, прехрамбеној, козметичкој… Улази у састав чајева, етеричних уља, сирупа, сокова, бомбона и многих других производа.
Посебно је цијењена органска нана, која на извозним тржиштима може постићи и 30 одсто вишу цијену. Произвођачи истичу да је откуп готово увијек загарантован, а откупљивачи често долазе директно на газдинства. Они који посједују сушаре или дестилерије за етерична уља могу остварити и додатни профит.
Повољна за породична газдинства
За узгој нане није потребна скупа механизација, па је идеална и за мања, породична газдинства. Саднице се саде у прољеће, а прва берба могућа је већ исте године. Кључни фактори успјеха су редовно наводњавање и правовремена жетва, јер управо они одређују квалитет и цијену сувог листа.
Управо због комбинације ниске инвестиције, високе потражње и сигурне продаје, многи пољопривредници виде нану као биљку будућности, преноси „24Седам“.
