Особе које се преједају како би контролисале своје емоције можда неће имати исте резулатате од популарних лекова за мршављење, говори ново истраживање. Док они који посежу за храном јер им изгледа примамљиво, бележе стабилнији губитак тежине, они који пате од емоционалног преједања често немају корист, што упућује на то да уз терапију мора ићи и психолошка подршка.
Откривено је да особе које се преједају због гледања или мириса хране добро реагују на лекове, али да људи који се преједају из емоционалних разлога мање вероватно виде корист. Управо због тога, научници су закључили да доктори треба да покушају да разумеју навике у исхрани пацијената пре него што препишу лекове за мршављење.
„Особе које имају изражене склоности ка емоционалној исхрани могу захтевати додатну бихејвиоралну или психолошку подршку“, рекао је један од аутора студије и клинички предавач.
Током године, научни тим је прикупио податке о исхрани учесника, крвним показатељима, телесној тежини. Такође су испитивали однос учесника према храни, што им је омогућило да идентификују три различита обрасца исхране: једу како би управљали негативним емоцијама, једу зато што храна изгледа укусно, а не због глади, и контролишу исхрану како би снимили тежину, што понекад води поремећајима у исхрани.
Већина учесника изгубила је значајну количину тежине и приметила побољшање нивоа холестерола током прве године узимања GLP-1 лекова, али су постојале разлике у зависности од навика у исхрани.
На тромесечном прегледу, људи су чешће контролисали своју исхрану и мање јели због примамљивог изгледа хране или као начин управљања емоцијама. Међутим, након 12 месеци, навике емоционалне и рестриктивне исхране поново су се враћале.
„Једно могуће објашњење је да емоционална исхрана више зависи од психолошких фактора који можда нису директно обухваћени терапијом GLP-1 рецепторским агонистима“, наглашавају .
Такође, особе које су имале склоност да се преједају јер храна изгледа укусно забележиле најстабилнији губитак тежине и бољи ниво шећера у крви до краја године. Наведено је да би било потребно спровести студије са већим бројем учесника како би се потврдила веза између навика у исхрани и успешности лекова за мршављење.
„Иако наша студија сугерише могућу везу између исхране и одговора на терапију GLP-1 рецепторским агонистима, ови налази су и даље прелиминарни. Потребни су додатни докази пре него што се ови налази могу применити у клиничкој пракси“.
Студија је објављена у часопису Frontiers in Clinical Diabetes and Healthcare, а преноси Еuronews.
