Дјетињство у Југославији увелико се разликовало од дјетињства данас.
Обиљежили су га специфични друштвени, политички и економски услови који су обликовали свакодневни живот дјеце.
Заједница је у то вријеме играла снажну улогу, комшије су се познавале и међусобно помагале. Дјеца су се играла напољу, у двориштима, на улицама и у природи. Имала су много слободе за игру на отвореном.
Популарне игре биле су фудбал, жмурке, ластиш, школице и разне игре с лоптом. Друштвене игре и читање књига такође су били веома распрострањени. Биоскоп и позориште били су доступни и омиљени облици забаве. Тако пише словеначки Метрополитан о времену уназад 35 и више година.
У прошлости су и дјеца била другачије припремана за живот, па се чини да су тада многи појединци имали одређене вјештине које би и данас биле веома корисне, али су нажалост изгубљене. С технолошким напретком и промјеном начина живота данашња дјеца више не усвајају оне које су некада биле потпуно саморазумљиве. То се посебно односи на три.
Практичне вјештине
У Југославији су дјеца била много вјештија у практичним знањима која су им користила током читавог живота: шивење, плетење, вез, кување, рад у пољопривреди, поправљање електронских уређаја и обављање кућних послова. До уласка у одрасло доба посједовала су широк спектар знања који им је омогућавао да се боље брину о себи.
Комуникација
Прије појаве дигиталних уређаја дјеца су проводила много више времена у друштву других људи. На тај начин учила су да разговарају са својим вршњацима уживо, али и са старијима и млађима. Чак су и дјеца која су била интровертнија обично била способна да приђу другима и успоставе контакт.
Поправљање ствари
У данашњем друштву потрошачког типа уобичајено је да, када се нешто поквари, купимо нову ствар. У прошлости није било тако. Дјеца у Југославији знала су да поправљају играчке, одјећу, обућу, па чак и намјештај или кућне апарате. Када би се нешто покварило или оштетило, поправка се подразумијевала, преноси Н1.
