Након шездесете године живота, многи мисле да је касно да мијењају навике које имају деценијама. То се односи и на оне лоше, попут свакодневног конзумирања газираних пића или додавања соли у доручак, или готово свако јело.
Ипак, научна истраживања показују да здравље може да се побољша у било ком старосном добу. Почетак редовног вјежбања послије 60. рођендана, на примјер, доноси користи за мозак, срце и цјелокупни организам.
Посебно је важно пазити на здравље срца, јер је просјечна старост за први срчани удар 65 година код мушкараца и 72 код жена. Љекари истичу да управо свакодневне навике могу да направе велику разлику, а ту спада чак и оно што једемо за доручак.
Због тога кардиолози упозоравају на популарне опције за доручак које свакодневно оптерећују срце: кобасице и сланину. Према њиховим ријечима, редовно конзумирање ових прерађених месних производа има негативан учинак и краткорочно и дугорочно.
– Редовно доручковање кобасица или сланине може да повиси крвни притисак и холестерол због високе количине натријумаа и засићених масти – објашњава др Ларс Сондергард за портал Параде.
Он додаје да се притом повећава притисак на срце и крвне судове, што отвара пут проблемима попут хипертензије и лоших вриједности холестерола, често без икаквих симптома.
Кардиолог др Естел Џин наглашава да обилан и мастима богат доручак, краткорочно, може да изазове упалу у тијелу и да подстакне гомилање килограма, а истовремено ускраћује унос важних храњивих материја из других, здравијих намирница.
Дугорочно, упозорава кардиолог др Џенифер Ванг, ризици постају озбиљнији и укључују срчани удар, мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију и деменцију.
Кардиолози савјетују да се конзумирање прерађеног меса сведе на минимум, али упозоравају и на друге мање пожељне врсте доручка, попут пецива, колача и крофни, који су богати засићеним мастима и шећерима. Умјесто тога препоручују намирнице попут грчког јогурта, јаја, свјежег сира, димљеног лососа, тофуа и путера од орашастих плодова.
– Кључ је у равнотежи. Бирати протеине који погодују срцу и комбиновати их са воћем, поврћем и интегралним житарицама може да допринесе здравијем начину живота – закључује др Сондергард, пише Магазин.
