Од 64 локалне заједнице, колико их броји Република Српска, само њих шест у прошлој години имало је више становника него 2020. године.
Показују то процјене Републичког завода за статистику Српске које су објављене у билтену „Демографска статистика“, а које, између осталог, доносе и податке о процјени броја становника за сваки град и општину.
На листи шест локалних заједница које су у размаку од четири године успјеле повећати број становника нашли су се Бањалука, Источни Дрвар, Источно Ново Сарајево, Петровац, Станари и Требиње.
Тако је Бањалука 2020. године имала 185.094 становника, а 2024. године 186.260. Источни Дрвар повећао је број становника на 119 са 88, колико је имао 2020.
Раст броја становника биљежило је и Источно Ново Сарајево, а према процјенама у 2024. години имало је 13.184 становника у односу на 2020. годину када су процјене говориле да у овој локалној заједници живи 11.990 грађана.
Раст броја становника биљежи и Петровац, који је у односу на 561 грађанина из 2020. године у 2024. години имао 642 становника.
Према процјени, у Станарима је лани живјело 6.995 становника у односу на 6.931 из 2020.
И најјужнији град Српске имао је више становника у прошлој години него четири године прије, па је тако са 28.407 из 2020. године стигао до 28.626 становника у 2024. години.
Александар Мајић, демограф, у разговору за „Независне новине“ подсјећа да БиХ, па тако и Република Српска, нису имале попис становништва од 2013. године, те наводи да се све процјене становништва односе на затворену популацију.
„То нам говори да се процијењени број становника на основу тог пописа из 2013. године односи на број рођених и умрлих, тачније на природни прираштај и на унутрашње миграције. Сва та разлика односи се управо на те двије варијабле, међутим ту немамо вањске миграције. Ми не знамо колико становништва напушта БиХ и Републику Српску“, објашњава Мајић и додаје да, када би се додале и вањске миграције, број локалних заједница са растом броја становника био би и мањи.
Пошто је Требиње једна од локалних заједница са листе, за коментар смо позвали и Мирка Ћурића, градоначелника Требиња, који истиче да најјужнији град Српске има 55 програма подршке породици, а неки од њих су вантјелесна оплодња, надокнада за новорођенчад, за дјецу која похађају школу у руралном подручју, као и надокнада за одлазак на екскурзију.
„То су неки од разлога зашто људи хоће да дођу у Требиње да живе. Имамо информацију да је 50 породица у посљедње двије-три године дошло из иностранства у Требиње и уписало дјецу у школу. Значи, купили су некретнину овдје, имање, неко можда изнајмио, али у сваком случају, уписали су дјецу у школу, што говори да дугорочно желе да остану овдје“, каже Ћурић.
Према његовим ријечима, разлог зашто људи бирају Требиње за живот су и инвестиције које су у току, а које доприносе квалитету живота.
Он је у разговору за „Независне новине“ казао да је њихова жеља прије неколико година била да се повећа број становника у Требињу, те додао да у овим изазовним временима могу бити задовољни и ако задрже број становника, а камоли ако се повећа.
