Читајући изјаве функционера СНСД и њихових партнера у задње вријеме, стиче се утисак да људи који су на власти мисле да је овај народ или луд, или глуп, јер како другачије објаснити њихове изјаве у којима говоре да је Електропривреда на кољенима, здравство на кољенима, да су Шуме српске на кољенима, као и велики број јавних предузећа, као да је на челу истих у задњих 20-ак година био неко други, а не управо ОНИ.
Умјесто напретка и достојанственог живота грађана, свједочимо све дубљем економском, моралном и друштвеном суноврату. Власт која је деценијама на челу Републике Српске, предвођена СНСД-ом, претворила је институције у приватни сервис појединаца и њихових интереса. Куповина посланика и одборника, преласци из странке у странку, огледало су политике владајуће већине.
Природни ресурси који припадају свима нама – шуме, ријеке, земљиште и јавна предузећа, опљачкани су и искориштени за богаћење уског круга људи блиских власти. Док они уживају у луксузу, обичан народ једва преживљава, борећи се са ниским платама и незапосленошћу. Млади одлазе масовно, па и читаве породице.
Умјесто да траже рјешења, владајући користе политику страха и лажних непријатеља. Говоре о „одбрани Републике Српске“ од имагинарног непријатеља, глуме патриоте, док управо они уништавају оно за ста је 24 хиљаде бораца дало највриједније што су имали, а то је живот. Највећи непријатељ Републике Српске није споља, већ унутар ње, у институцијама које су заробљене корупцијом, криминалом и бахатошћу. Надлежности пренијете, паре однијете и изнијете, џепови пуни, а народ?
Ћути и трпи.
Вријеме је да се народ пробуди,и то не само људи који не подрзавају владајућу већину, већ и они који су присталице исте. Као што каже цитат: “Мислиш далеко је Левач од Косова, а Косово ће ти сутра стићи и Левач!”. Тако ће сутра сви људи у Републици Српској осјетити и већ осјете посљедице СНСД-ове власти, без обзира којој политичкој опцији припадали, осим тајкуна из власти који су се обогатили на рачун овог народа и ове државе.
Вријеме је да се врати достојанство, поштење и одговорност у јавни живот. Република Српска може опстати само ако припадне онима којима и треба да припада, а то су њени грађани, а не политички профитери.
