Минулог викенда, у Будимпешти је одржан јубиларни – 40. маратон. Ова величанствена атлетска манифестација окупила је, вјеровали или не – око 40.000 такмичара свих узраста, који су учествовали у више трка. У маратонској трци наступило је близу десет хиљада атлетичара, а њих 7.410 је прошло кроз циљ. Међу њима је био и соколачки атлетски ветеран Перо Мијатовић.
Највећи спортски догађај у Мађарској, дуж цијеле стазе, пратило је више десетина хиљада љубитеља атлетике, бројни музички бендови, а преко 5.000 волонтера било је на услузи такмичарима и публици, обезбиједивши за ту прилику више стотина тона банана, 7.500 литара изотоника и 38.000 литара воде.
Оно што је занимљиво и за Гинисову књигу рекорда, је да су организатори подијелили хиљаде медаља, чија тежина је износила три и по тоне.
Мијатовић је стазу прешао за пет часова, што је за такмичара његових година солидно вријеме.
Соколачки ветеран је пун утисака, јер Будимпешта је, како рече, град сјајне историјске прошлости, препун грађевина чија љепота путника оставља без ријечи.
– Једноставно се снаћи у овој двомилионској метрополи, јер Дунав град дијели на два дијела. Будимпешта је град музеј, са двијехиљадегодишњом историјом, о чему најбоље свједоче римски амфитеатри, Будимска тврђава и зидине средњовјековних цркава. Пажњу плијени и Споменик руским ослободиоцима 1945. године, који се налази на највишој коти Будима, поред Citadele. Будимпештанске авеније и улице су изграђене крајем 19. и почетком 20. вијека. Зграда парламента је трећа по величини међу грађевинама такве намјене у свијету а друга у Европи. Миленијски метро је најстарији у Европи и налази на Унесковој листи свјетске баштине, рече нам Мијатовић, преносећи и оно што му је рекао његов пријетаљ Мађар Арпад, који му је, између осталог, рекао да су Срби у Будмпешти радо виђени гости, а да их понајвише воле што су весељаци, простодушни и галантни приликом плаћања рачуна у кафанама, ресторанима и кафићима.
